|
Регистрација | Пријави се!



Ђорђе КРСТИЋ
(сликар)

Рођен: Стара Кањижа, 1851. г
Умро: Београд 1907.

Ђорђе Крстић провео је рано детињство у шајкашком селу Чуругу. Овде, у Чуругу, сиромашни раднички син завршава основну школу. 1863. Крстић напушта обућарски занат, бежи у Сремске Карловце, где завршава немачку основну школу и два разреда гимназије.

Али, ово започето редовно школовање Крстић прекида прешавши у Београд, где тражи помоћ своје тетке куварице у једном ресторану. Забележено је да је убрзо одбијен и отеран од свог јединог рода. Прича каже да је тада у очајању потражио склониште у београдској Саборној цркви, а неки добри црквењак задржава га као појца.

И тако, радећи у цркви, а послужујући и по осталим београдским храмовима, Ђорђе Крстић завршава још два разреда гимназије и два разреда богословије, стекавши већ тад два протектора: умног митрополита Михаила и амбциозног младог кнеза Милана.

Колико се зна, још као гимназиста Крстић је израдио слике: "Источно питање", "Решење источног питања", "Србија на Косову" и "Пут к ослобођењу Истока", све теме инспирисане општим антитурским заносима милановске Србије. Такође је познато да је нацртао и "Споменик кнеза Михаила" и "10. август", у ствари слику која симболише проглашење пунолетства кнеза Милана. Све те слике, заједно, јасно наговештавају да је тај упорни Бачванин овим својим малим, можда чак и наивним ласкањем моћнима већ тада знао зашто то чини. Очекивао је сасвим сигурно добијање неке стипендије како би кренуо на озбиљније уметничко школовање.

Успех слике "10. август" био је потпун; млади кнез поручио му је 1872. да напише молбу за стипендију. Своју молбу Крстић је послао у једном доста оригиналном обику: нацртао је себе на столици поред свеће како црта, а текст је дао у стиховима. Имао је тада двадесет једну годину и тек неколико слика које су само наговештавале да је у питању даровит човек. Све остало било је сасвим неизвесно.

Ипак, 1873. године Ђорђе Крстић добија ту толико очекивану стипендију и одлази у Минхен. Прича се да му је пре поласка сам кнез Милан наредио да се ни за време распуста не враћа у Србију, већ да то време искористи за путовања и студије по осталим галеријама у Немачкој. Оно што су други наши сликари толико прижељкивали, око чега су се толико мучили, често и понижавали — питање њиховог редовног школовања — Ђорђу Крстићу решено је одједном и до краја. Већ на првом кораку обезбедио је он себи сигурне заштитнике који ће му доиста омогућити да међу српским сликарима стекне најредовније и најпотпуније уметничко образовање.

Завршио је Ликовну академију у Минхену 1881. године. У Минхену настају дела која ради под утицајем немачког реализма, као што су Утопљеница, Анатом, Растанак и друге. За своју слику Анатом био је награђен наградом минхенске академије.

Између 1881. и 1883. путовао је по Србији, сликајући пејзаже са Косова поља, из околине Чачка, Лесковца, а слика и средњевековне српске манастире попут Студенице и Жиче. Међу његовим пејзажима истиче се слика Бабакај.

Сликао је и идиличне теме (На извору, Под јабуком, Растанак).

Од великих композиција са националном тематиком најпознатије су Свети Сава благосиља Српчад и Пад Сталаћа.

Године 1884. постао је члан Српског ученог друштва, а 1892. почасни члан Српске краљевске академије.

Бавио се и религиозним сликарством. Осликао је иконостасе у нишкој Саборној цркви, Чуругу, Лозовику, Старом Аџибеговцу. Његове слике за нишки иконостас, посебно представа Смрт кнеза Лазара, изазвале су у српској културној јавности значајну расправу, тзв. "полемику о православности" у којој је учествовало свештенство нишке цркве, али и Михаило Валтровић, Стева Тодоровић и друге истакнуте личности. Ове иконе страдале су у пожару у којем је изгорела и Саборна црква у Нишу. Крстић се, заједно са Пајом Јовановићем и Урошем Предићем, сматра једним од најзначајнијих представника реализма у српском сликарству, али је његов стил антиципирао неке иновације које ће сазрети тек у модерној уметности 20. века.




Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming