|
Регистрација | Пријави се!



Прибој



Општина Прибој се налази у југозападном делу Републике Србије, на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. На северу се граничи са општином Чајетина, на истоку са општином Нова Варош, а на југоистоку са општином Пријепоље. На југу граница општине је и државна граница са Републиком Црном Гором (општином Пљевља), а на западу граница општине је и државна граница са Републиком Босном и Херцеговином (општине Рудо и Чајниче).

Званични писани извори дају податке о насеобини Прибој од почетка 15. века, али се са сигурношћу може тврдити да је утврђени град Јагат на Малом Бићу зидан у 13. или 14. веку.

У 13. веку се први пут помиње и Жупа Дабар чије је седиште било у Бањи. Бању као утврђено насеље и напредан град помиње арапски географ, Ел Идриз Абдулах давне 1153, а тај епитет она задржава и у времену Немањића и њихових велможа Војиновића, Алтомановића и других. Од 1219. до 1698, када Турци спаљују и руше манастир Светог Николе, Бања је била седиште Дабарске епископије.

Под Турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу Османског царства остао је све до 1912, када је ослобођен и припојен Краљевини Србији. За време Турске управе Прибој припада, привремено, разним кадилуцима, срезовима, у Вишеграду, Чајничу, Новој Вароши, Пријепољу и Пљевљима а повремено је бивао и самосталан. Након Бечког конгреса 1879. године у Прибој долази и Аустро- Угарски гарнизон (Зеленац и Бања), који у Прибоју остаје до 1909. године. Долазак Аустроугарске војске доводи до развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је и први хотел савременог типа.

Са избијањем Првог светског рата 1914, Прибој добија прворазредан стратешки значај. И поред добро организоване одбране, у јесен 1915. године прибојски крај је допао под окупацију аустроугарске војске. Окупација је трајала све до новембра 1918, када Прибој улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Између два светска рата Прибој се развија врло споро, изузев трговине и занаства. Изградња друмских путних праваца од Прибоја према Новој Вароши и Пријепољу, па према Рудом, Пљевљима и Сарајеву, а нарочито пруга Увац – Прибој, ојачава трговински промет Прибоја. Развој занатства и трговине доводи до активирања становништва на формирању спортских друштава и организација као и културно – забавног живота.

Наступајући од Вишеграда преко Бијелог брда у Прибој су 17. априла 1941. године ушли Немци. Поделом окупационих територија Прибој је припао италијанској окупационој зони и у њеном саставу остаје до 1943. кад их мењају Бугари. Почетком 1945. године отпочеле су операције на ослобађању ових крајева. Делови треће Санџачке 12. јануара 1945. ослобађају Прибој и околину.

(Преузето са Priboj.net)




Насељена места:

Бања - Ново!
Батковићи
Брезна
Бучје
Читлук
Црнуговићи
Црнузи
Добриловићи
Херцеговачка
Јелача
Калафати
Калуђеровићи
Касидоли
Кратово
Крњача
Кукуровићи
Мажићи
Милијеш
Пожегрнац
Прибојска Голеша
Прибојске Челице
Рача
Ритошићи
Сјеверин
Сочице
Стрмац
Забрњица
Забрђе
Заградина
Заостро
Живинице

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming