|
Регистрација | Пријави се!



Божидар Боки МИЛОШЕВИЋ
(Кларинетиста)

Рођен је у Прокупљу у кући оца земљорадника Крсте (1892. – 1968.) и мајке домаћице Видосаве (1896. – 1971.). Умро је 15. 04. 2018. године у Београду. По завршетку основне школе, 1947. године, почиње самоук да свира кларинет. Долази у Београд 1950. где на Филолошком факултету уписује студије енглеског језика и уједно ради у Народном оркестру Радио-телевизије Београд, који је водио чувени Властимир Павловић – Царевац. Од те године почиње његова успешна музичка каријера. Исте 1950. године у Музичкој школи Јосип Славенски у Београду, код професора Фрање Партлића, положе И разред припремне и аутоматски уписује ИИ разред. Бива члан секстета Душка Радетића, од његовог оснивања 1951. године у Радио-Београду.

Музички уредник Радио-Београда, Ђордје Караклајић, 1951. оснива Велики народни окестар РТБ (и бива његов први диригент) који је на сериозни начин обрађивао југословенске народне мелодије. Оркестром су дириговали и Душан Сковран, ректор Музичке академије у Београду, и Ђура Јакшић, директор Музичке школе Јосип Славенски у Београду. Божидар Милошевић и у том оркестру редовно свира.

Божидар Милошевић је 30 година редовно свирао председнику Титу и Јованки Броз, као и државницима целог света који су долазили код председника у званичну посету. Свирао им је на: Брионима, Белом двору, Савезном извршном већу, Бледу, Карађорђеву, Старом двору...

Од 1952. до1956. наставља музичко школовање у Средњој музичкој школи Јосип Славенски у класи проф. Фрање Партлића. У периоду од 1955. – 1958. свира и у Гудачком оркестру РТБ под управом Илије Генића - Баћка.

После смрти Царевца, 1956. године, виолиниста Раде Јашаревић постаје нови шеф Народног оркестра Радио-телевизије Београд. Божидар Боки Милошевић и даље свира у том оркестру као солиста на кларинету.

Од 1956. – 1960. студира на Музичкој академији у Београду са првом генерацијом кларинетиста (Ернест Ачкун, Михаило Живановић, Миленко Стефановић и Божидар Милошевић) у класи реномираног професора Бруно Бруна. Потом, у класи проф. Бруно Бруна, уписује магистарске студије, од 1960. – 1963. Од 1960. – 1966. бави се педагошким радом, ради као професор кларинета у Музичкој школи Јосип Славенски, која је била при Музичкој академији у Београду. Од 1966. године прелази у Београдску филхармонију где бива њен члан и солиста.

После погибије виолинисте Радета Јашаревића, Божидар Милошевић 1976. године постаје шеф већ чувеног Народног оркестра Радио-телевизије Београд и ту ради све до пензионисања, 1980. године. Био је 30 година инструментални солиста овог оркестра.

Турнеје и концерти

Као солиста, извођач, имао је турнеје и концерте по целом свету. Педесетих година по Израелу, у Лондону, Бечу, Берлину, по Америци, Колумбији, Гватемали, Канади, Мексику и ... Турнејом по Совјетском Савезу 1971. године обилази више од пола Совјетског Савеза. Ту компонује своју прву композицију Влашка олуја.

Снимци, плоче, ЦД-ови и критике

Са секстетом Душка Радетића, Народним оркестром Радио-телевизије Београд, Великим народним окестром РТБ и другим, снимио је многе трајне и вредне снимке југословенске народне баштине.

Као инструментални солиста, снимио је безброј емисија у радио и телевизијским програмима многих европских земаља, као и у Њујоршкој НБЦ телевизији. Код нас су, поред редовних наступа, остала запамћена његова два специјална ТВ шоу-програма у којима се представио као комплетан музичар изводећи на завидном нивоу класичну, јазз, евергреен и народну музику.

Снимио је много плоча и ЦД-ова, углавном за Музичку кућу ПГП РТБ.

И домаћи и страни музички критичари давали су врло високе оцене и мишљења о Милошевићевом музицирању.

Значај и допринос

Својим искреним зналачким радом, раскошним талентом, оригиналношћу идеја и препознатљивим-оригиналним стилом свирања на кларинету, Божидар Милошевић је дугогодишњи активни учесник у развоју народне музике и постављању њених стандарда, критеријума и њеног вредновања. Он је део српске и југословенске народне музике и фолклора, чију је музичку традицију ширио на свих пет континената, пазећи да очува њену изворност и аутентичност.

Он је узор и мерило вредности многим младим генерацијама кларинетиста. Уводи сериозни-школовани начин свирања кларинета у народну музику, не одустајући ни од једног елемента академског нивоа свирања кларинета и његовом приступу.

Овај брилијантни, врсни и комплетни извођач великог опуса, начинио је мноштво вредних трајних снимака свих музичких жанрова (од Моцартовог Дивертимента и А-Дур концерта за кларинет и оркестар, до Џез концерта Арти Шоа, па преко мелодија које вечито живе, до распеваног Врања и својих композиција са мотивима из јужне Србије...) за Радио Београд, Радио Нови Сад, Радио Титоград, Радио Сарајево, Радио Скопље, Радио Загреб и Радио Љубљану.

Награде и признања

ИИИ награда на Омладинском такмичењу кларинетиста у Љубљани, 1956.
Специјална награда на такмичењу младих уметника Југославије (класична музика), Загреб, 1959.
Добио је Орден рада са сребрним венцем за изузетне доприносе у ширењу музичке културе од председника Тита, 1971.
Оскар популарности 1999., Радио Тв Ревија 2001., 2005., 2006. и 2008.
Награда Виктор ("Јесењин") за најбољег инструменталисту, 2002.и 2003., РТВ Нови Сад.
Мелко (17 узастопних година, почев од 1981.), најбољи инструменталиста у народној музици, Удружење народне и забавне музике, Београд.
Статус изузетног уметника, Савез народне и забавне музике, Београд
Признање за неговање музичке баштине Срба, Клуб Југослована Бокију српски народ широм света Њујорк-Чикаго, јуна 1994.
Награда Меастро интернационал, 2008, додељује Међународни Музички центар Београда.
Удружење за неговање традиције и очување баштине Ниша Стари Ниш – Европа концерт Ниш додељују Мајсторско писмо за животно дело Божидару Милошевићу, за изузетан и свеукупан допринос очување српске традиције и културе и неговање изворне песме и музике српског народа, 5. децембар 2008.
Златни беочуг за трајни допринос култури Београда, 26. јануар 2000. године од Културно-просветне заједнице Београда.
Фестивали, композиције и награде

Божидар Милошевић је вишеструки победник на многим фестивалима у земљи и иностранству. Готово да нема такве музичке манифестације, а да му публика или стручни жири није доделио прву награду:

Београдски сабор 1972. године, својом композицијом Чуново оро осваја И награду.
Интернационални музички фестивал кларинетиста у Тунису, јуна 1973, у конкуренцији кларинетиста из целог света (учествовало је 25 нација), својом композицијом Коштанин мекам чочек осваја И награду. Награду ми је лично уручио председник Туниса, Хабиб Бургиба.
Фестивал у Сарајеву, Илиџа 1973, композицијом Коштанин мекам чочек осваја И награду.
Фестивал Илиџа 1974, композицијом Пастирска балада постаје троструки победник: И награда за композицију, аранжман и извођење.
Београдски сабор 1974, композицијом Оријентална елегија осваја И награду.
Фестивал народне музике у Паризу 1975, композицијом Зов са планине осваја И награду стручног жирија.
Београдски сабор 1975, композицијом Радивоја Лазића Ђачко оро осваја И награду.

Линк
Видео

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming