|
Регистрација | Пријави се!


Слободан ЈОВАНОВИЋ
(Председник и потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије у избеглиштву.)

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ
(Нови Сад, 03.12 1869 — Лондон, 12.12.1958)

Слободан Јовановић (1869—1958) је био председник и потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије у избеглиштву, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (од 27. марта 1941), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета професор јавног права и декан Правног факултета у Београду, правник, историчар, књижевник.

БИОГРАФИЈА

Рођен је 3. децембра 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене. Од средине 1872. његова породица живи у Београду. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Године 1886. завршио је Прву мушку гимназију у Београд. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху од 1. априла 1890. студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је изучавање права наставио 1891. године на Слободној школи политичких наука у Паризу. Наредне године, 1892., се враћа у Србију где добија прву државну службу, ради као писар у Министарству иностраних дела у Београду. Слободан је 1893. упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство, где остаје до 1894. На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској. По повратку у Београд 1894. због познавање ситуације у Турској постављен је у Просветно одељење Министарство иностраних дела, које се бавило српском пропагандом (школским и црквеним стварима) у Македонији. Слободан објављује 1895. године дело о државном и јавном праву под називом "О друштвеном уговору", где излаже идеје савременог либерализма, насталим у 18. веку у добу просвећености. Слободан је 1894. почео да објављује чланке у конзервативном листу "Ред", наредне, 1895. године почиње да пише чланке у "Српском прегледу", а 1896. у мостарској "Зори". Године 1997. Слободан је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду. Исте године објављује дело "О суверености". Године 1899. објављује дело под називом "О дводомном систему". У овом делу као главни пример узима Енглеску, државу у којој је настао савремен парламентаризам. Исте године објављује до тада најстудиознију расправу "Јован Хаџић, српски законописац" у издању Матице српске. Године 1900. на истом факултету је изабран за редовног професора. Слободан Јовановић био је наставник Правног факултета у Београду пуне 43 године, све до свога пензионисања 1940. године. Професор Јовановић је био један од оснивача "Српског књижевног гласника" 1901. године. У овом књижевном часопису налазио се у уређивачком одбору и важио је за једног од најредовнијих сарадника. Слободан наредни истраживачки рад објављује 1902. под називом "Енглески парламентаризам".

Професор Јовановић је 4. фебруара 1905. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије. Године 1908. је изабран за редовног члана Српске краљевске академије, а проглашен 15. децембра 1911. на основу своје приступне беседе "Уставобранитељи и њихова влада 1838—1858". Током Првог и Другог балканског рата Слободан је био шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. После победе Српске војске у Кумановској бици прелази са Пресбиром и Врховном командом у Скопље где борави неколико месеци. После Другог балканског рата, 1913. године изабран је за ректора Београдског универзитета. Међутим, 1914. године избија Први светски рат а Слободан је поново упућен на службу у Пресбиро при Врховној команди Српске војске. У јесен 1915. аустроугарске и немачке оружане снаге предузеле су велики офанзиву на Србију, истовремено и бугарске снаге прекидају сабраћајну комуникацију долином Јужне Мораве и Вардара. Српска војска са избеглим народом налазила се у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Тада Врховна команда одлучује да се крене у повлачење преко Албаније и Црне Горе на јадранску обалу у сусрет савезничким снагама. После албанске голготе професор Јовановић се нашао на острво Крф, где су биле смештене српска војска, избеглице, народна скупштина, влада и друге установе. Професор Јовановић је поред обавеза у Пресбироу налазио времена и за књижевни рад, који му је представљао духовни мир у времене тешком по српски народ. После Првог светског рата професор Јовановић се налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на Конференцији мира у Паризу 1919. године. Слободан Јовановић заједно с Богданом Поповићем обнавља излажење "Српског књижевног гласника". Професор Јовановић је 1927. године изабран за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу. Између 1928. и 1930. године налазио се на месту председника Српске краљевске академије. Издавање Сабраних дела професора Јовановића је почело код Геце Кона 1932. године. Слободан Јовановић је био оснивач и први председник Српског културног клуба у периоду од 1937. — 1941. У броју од 4. децембра 1939. "Политика" је преко читаве стране 9. и два ступца стране 10. објавила пет чланака посвећених Слободану Јовановићу под заједничким насловом "Седамдесет година живота г. Слободана Јовановића". Године 1940. Слободан одлази у пензију са места редовног професора.

27. марта 1941. ушао је у краљевску владу као нестраначка личност. Био је потпредседник Владе у избеглиштву, а једно време и њен председник од 11. јануара 1942. до 26. јуна 1943, а затим поново потпредседник до 10. августа 1943. Од 1941. па до краја свог живота живео је у Лондону. После Другог светског рата (1946.) суђено му је у одсуству и осуђен је на двадесет година робије и губитак грађанске части, такође и дела му се нису штампала. Уређивачки одбор библиотеке "Српска књижевност у сто књига" уврстио је његову књигу "Портрети из историје и књижевности" као 60. у комплету. Но, само у првом издању, штампаном у малом броју примерака. У другом издању ова књига, састављена од есеја Слободана Јовановића, није била ни штампана, због интервенције Савеза комуниста Југославије.

Преминуо је у петак 12. децембра 1958. у 6.30 ч. изјутра, у својој деведесетој години, у Лондону.

2007. године Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном.


ДЕЛА

После дугогодишњих покушаја да се штампају његова сабрана дела, због неповољног мишљења власти, тек 1990. године у заједничком подухвату три издавача (БИГЗ, Југославија Публик, Српска књижевна задруга) штампано је 12 томова сабраних дела академика Слободана Јовановића.

Међу значајнија његова дела спадају:

О суверености,
Основи правне теорије о држави,
Српско-бугарски рат (1901),
Енглески парламентаризам (1902),
Светозар Марковић (1903),
Макијавели,
Вођи француске револуције,
Политичке и правне расправе,
Уставно право Краљевине Србије,
Уставобранитељи.

У периоду 1923—1926 објављује једно за другим три замашна и значајна дела:

Друга влада Милоша и Михаила,
Уставно право Краљевине СХС,
Влада Милана Обреновића.

У Новом Саду постоји организација под називом Српски културни Клуб Слободан Јовановић која ради на промоцији идеја Слободана Јовановића.

Линк

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming