|
Registracija | Prijavi se!



Ivan JASTREBOV
(Ruski diplomata, istoričar, etnograf i arheolog. Svojom diplomatskom aktivnošću štitio je Srbe na Kosovu i Metohiji, nastojeći da spreči njihovo iseljavanje i desrbizaciju.)

Ivan Stepanovič Jastrebov (rus. Иван Степанович Ястребов; Gromuška, 8. februar 1839 — Solun, 20. januar 1894) je bio ruski diplomata, istoričar, etnograf i arheolog; bio je konzul u Skadru, Prizrenu, Janjini i Solunu. U Prizrenu je službovao u periodu 1870—1876. i 1879—1886. godine. Svojom diplomatskom aktivnošću štitio je Srbe na Kosovu i Metohiji, nastojeći da spreči njihovo iseljavanje i desrbizaciju.

Školovanje

Školovao se u Astrahanu, koji je bio privredni i kulturni centar. Preko njega se odvija veza prema srednjoj Aziji gde se meša evropski i azijski uticaj. Kasnije je Ivan učio Duhovnu akademiju u Kazanju gde je stekao solidno znanje klasičnih jezika. Upisom na Odeljenje za izučavanje istočnih jezika pri Ministarstvu spoljnih poslova u Petrovgradu, odlučio se da se posveti diplomatskom pozivu Carske Rusije. Tu je naučio turski, arapski i persijski.

Diplomatska aktivnost

1. januara 1866. godine postavljen je za diplomatskog činovnika u Ruskom poslanstvu u Carigradu, u rangu vežbaonika. Posle godinu dana u Carigradu Jastrebov je postavljen 1. januara 1867. godine za sekretara i "dragomana" (prevodioca) u Ruskom konzulatu u Skadru. U Prizrenu Jastrebov postaje vicekonzul i radi od 1. aprila 1870. godine do 18. avgusta 1874. godine. U tom međuvremenu povremeno je zamenjivao ruskog konzula u Skadru. Imenovan je 5. avgusta 1874. godine za konzula u Skadru. Posle godinu dana boravka u Skadru Jastrebov je postao član Andrijaševe konzulske komisije 17. avgusta 1875. za Hercegovinu. Komisija je trebalo da ispita uzroke krize. Bio je svedok ratnih sukoba koji su naišli kao posledica interesnih sfera između Rusije i Austrougarske Kraće vreme bio je konzul i u Dubrovniku.

Konzul u Prizrenu

Vratio se u Prizren, gde je imenovan za ruskoga konzula 1. jula 1879. Jastrebov je 1879. godine došao u Prizren. Kraće vreme je bio konzul u Janjini od 6. septembra 1880. do 20. februara 1881. godine, kada se vratio kao ruski konzul u Prizren i ostao je u Prizrenu sve do marta 1886. godine. Svojom diplomatskom aktivnošću štitio je Srbe na Kosovu i Metohiji, nastojeći da spreči njihovo iseljavanje i desrbizaciju.[1] Ima zasluga za osnivanje i opstanak Prizrenske bogoslovije. Kao ruski konzul putovao je po ugroženim mestima na Kosovu i Metohiji i bio je svedok stradanja srpskog naroda, posebno za vreme aktivnosti Prizrenske lige. Prizrenska liga je bila u suštini zasnovana na ideji Velike Albanije, zanemarujući prava Srba, Slovena i Grka. Agresivni protivsrpski program Prizrenske lige trajno je opteretio odnose između Srba i Albanaca. Jastrebov je u to teško vreme spasavao otete devojke, branio Prizrensku bogosloviju sa revolverom u ruci, spašavao je ljude pred ruljom itd. Posredovao je između srpske vlade i Prizrenske bogoslovije, pa su preko njega išla sredstva namenjena školi, udžbenici i školski pribor. U kriznim vremenima i sam je bogosloviji posuđivao novac i poklanjao knjige. Uviđao je značaj postojanja Biblioteke Prizrenske bogoslovije, zalagao se za njen opstanak i razvoj i bio je jedan od njenih prvih darodavaca. Svaku knjigu koju je pročitao, koja mu je koristila u njegovom naučnom radu, poklanjao je Biblioteci sa posvetom Prizrenskoj seminariji - Jastrebov. Marta 1886. godine Jastrebov premešten je iz Prizrena za generalnog ruskog konzula u Solunu.

Generalni ruski konzul u Solunu

Ivan je i u Solunu nastavio da brani srpske žitelje i pomaže srpsku prosvetnu akciju. Umro je u 55. godini u Solunu, 7. januara 1894. godine. Smrt ga je zadesila iznenada noću; umro je od srčane kapi. Ostavio je iza sebe suprugu Ninu i decu, sina Rastislava i kćerku Ljudmilu. Proveo je taj legendarni Rus zaštitnik Srba do tada 26 godina na jugu kontinenta, u diplomatskoj misiji. Na jednom vencu položenom na njegov grob pisalo je iskreno rečeno: "Prijatelju Srba - od Srpstva".

Radovi

Jastrebov je bio dopisni član Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije nauka i počasni član Akademskog pevačkog društva "Obilić". U njegovim radovima ima podataka iz srpske i makedonske prošlosti; dokazivao je da su Makedonski Sloveni u stvari Srbi. U svim tim radovima nalazi se bogata etnografska građa. Radovi: Podatci za istoriju srpske crkve, Običaji i pesme turskih Srba, Stara Srbija i Albanija i dr. Njegovo delo Stara Srbija i Albanija objavljeno je 1904. Pored toga objavio je i prvu veliku zbirku srpskih narodnih pesama sa Kosova i Metohije.

Jastrebov, Ivan S. (1879). Podatci za istoriju Srpske crkve. Beograd: Državna štamparija.
Stara Srbija / Ivan Stepanovič Jastrebov ; prevod, predgovor i komentari Dragovan Čampar. - Priština : Novi svet : Narodna i univerzitetska biblioteka, 1995 (Priština : Gračanica). - 252 str. (COBISS.SR 91730951)
Stara Serbія i Albanія : putevыя zapiski / I. S. Яstrebova. - Beograd : Srpska kraljevska akademija, 1904 (Beograd : Državna štamparija kraljevine Srbije). - XI, 267 str.(COBISS.SR 39865359)
Obыčai i pesni tureckihЪ SerbovЪ / I. S. ЯstrebovЪ. - 2. izd. - S.PeterburgЬ : b. i., 1889. - XXIV, 626 str. (COBISS.SR 515073943)
Istoriя Bolgarіi / N. V. Яstrebovъ. - SPBurgъ : b. i., 1912. - Str. 230-283 (COBISS.SR 525484695)

Nagrade

Srbija ga je odlikovala Ordenom Takovskog krsta III reda, Ordenom Sv. Save II i I reda, Znakom Crvenog krsta i Medaljom Društva Sv. Save. Crna Gora odlikovala je Jastrebova Ordenom za nezavisnost Crne Gore II i I reda.

Ruski konzul

Ivanu Stepanoviču Jastrebovu posvećen je roman Ruski konzul srpskog pisca Vuka Draškovića. U romanu su iznesene činjenice i podaci koji se odnose na život i delo ovog diplomate, koji je u velikoj meri zadužio srpski narod.

Link

Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming