|
Регистрација | Пријави се!


Херман НОЈБАХЕР
(Немац који је за време ИИ светског рата спасио многе српске животе и покушао да створи нову српску државу.)

Херман Нојбахер је рођен 24. јуна 1893. године у месту Велс у Горњој Аутрији (тада Аустроугарска), а умро је 1. јула 1960. године у Бечу.

По занимању је био аустирјки привредник, шеф грађевинске фирме и стручњак за привредне проблем источне и југоисточне Европе. Члан Нацистичке странке (НСДАП) је постао 1933. године, а одмах после Аншлуса је избран за градоначелника Беча (13. марта 1938. године). Од јануара 1940. године био је немачки посланик у Букурешту са задатком да обезбеди несметани транспорт румунске нафте до Немачке. Од октобра 1942. године био је специјални изасланик Трећег рајха за привредна и финансијска питања у Грчкој.

Нојбахер је за српску историју постао веома битан крајем лета и почетком јесени 1943. године, када је по личном налогу Адолфа Хитлефа постао специјални опуномоћеник Министарства иностраних послова Трећег рајха за Југоисточну Европу, са седиштем у Београду. У домен његовог рада спадала су спољнополитичка питања у вези са Србијом, Црном Гором, Албанијом и Грчком. Осим ове дужности добио је и задатак да, након капитулације италије, подржи стварање независне Албаније. Он је требало да окупи све разнородне и међусобно супротстављене војне и политичке антикомунистичке снаге, ради формирања снажног фронта под немачком командом. Сам Нојбахер је о циљевима своје мисије написао: "Србија је била једна од најслабијих тачака балканског комунизма. Услед претежно аграрног карактерра ове земље (преко 80% сеоског становништва) комунизам је био ограничен на уску индустријску област и на Београд, где је Универзитет био главно упориште Комунистичке партије. Ја сам у српском сељаштву видео једну од најјачих позиција против бољшевизирања Балкана и као осноу за своје будуће политичке планове узео сам то да треба учинити крај дотадашњој немачкој политици спровођењем освете над Србијом. Ваљало је уважити да Срби имају кључни положај на Балкану и да се због тога мора извршити далекосежна ревизија немачке политике у југоисточном простору."

Немачки дипломата је сматрао да је, пре свега требало подићи углед Милана Недића, како би се српски нционалисти одвојили од Драже Михајловића, па је први Нојбахеров потез било организовање посете председника српске владе Берлину, септембра 1943. године. Милан Недић је био примљен код Рибентропа (немачког министра иностраних послова), али и код самог Хитлера, али без већег успеха.

Нојбахер, међутим није одустајао. Истицао је то како су Срби као најснажнији народ и најјаче ткиво на Балкану најгоре прошли, да су њихове територије расцепкане и унакажене, а да су у Србији комунисти имали најслабије позиције и најмање присталица. Зато је министру спољних послова Рајха изложио следећи план: 1. Стварање српске федерације - Србија, Црна Гора и Санџак. 2. Председник федерације био би Милан Недић. 3. Таква држава била би привредна и валутарна целина, а области би биле аутономне. 4. Федерална влада имала би управни апарат, жандармерију и добровољачке војне одреде. 5. Поново би се отворио Универзитет у Београду и престала би контрола над културним институцијама.

Нојбахер је предложио и да се ослободе патријарх Српске православне цркве Гаврило Дожић и епископ Николај Велимировић. У каснијој фази, требало је да се спречи прогон Срба у НДХ и изврши ревизија граница.

Све Нојбахерове предлоге о проширењу Недићевих овлашћења, Хитлер је одбацио децембра 1943. године: "Ми никад не смемо да допустимо да на Балкану један народ постане сувише моћан, народ који има осећај политичке мисије и историјске улоге. Управо Срби су тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу, а и велике амбициозне циљеве који чак иду до Егејског мора. Имам озбиљне примедбе на то да такав народу њиховим настојањима и амбицијама ја још посебно охрабрим и подржим."

Посебан део Нојбахерових активности у Србији био је посвећен укидању мра одмазде према цивилном становништву. Успео је само да ублажи политику репресалија. Укинуо је сурову формулу 100:1 и 50:1 - број стрељаних за одмазду није више био прецизиран. Тако су масовна стрељања талаца после децембра 1943. године постала реткост. Због тога је дошао у сукоб са вишим СС и полицијским вођом за Србију Аугустом Мајснером, који је сматрао да се само оштрим мерама може осигурати мир у Србији. Нојбахер и немачка војска су априла 1944. успели да издејствују Мајснеров опозив са дужности.

Пред крај рата вратио се у Беч, а непосредно пре уласка Црвене армије у овај гард повукао се у Кицбил, где су га 12. маја 1945. гоидне војне власи САД ухапсиле и сместиле у амерички логор у граду Куфштајну (Аустрија). Од марта до априла 1946. године сведочио је на Нирнбершком процесу, а 29. јуна 1946. године америчке власти послале су га у Београд, као сведока на процесу генералу Драгољубу Михаиловићу који је управо био у току. Након саслушања завршио је у Централном затвору. Осуђен је на 20. година присилног рада, али је због болести ослобођен 21. новембра 1952. године. Након тога се вратио у Аустрију, где је радио као грађевински предузетник у салцбурку, а од 1954. до 1956. године радио је у Етиопији у служби цара Хаиле Селасије као саветник при стварању модерне државне управе.

Веровао је да титула „Пруси Балкана“ не припада Бугарима већ Србима, додавши: „За ову титулу, међутим, тренутно се нико не такмичи“ (1953). Срби нису спремни на компромисе без којих је живот немогућ, па је из тога Нојбахер извукао закључак да нису у „довољној мери политички обдарен народ“, будући да је правда морална а интерес државна категорија.

Нојбахер је мемоаре написао током кишовитих летњих месеци 1953. године у свом родном крају ГМундену као и у Инсбруку. Први пут их је објавио 1956. године.

Преузето из његове биографије: Херман Нојбахер: "Специјални задатак Балкан" у издању Јавног предузећа Службени лист СЦГ, Београд 2005. (Наслов оригинала: Hermann Neubacher, Sonderauftrag Sudost 1940-1945).



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming