|
Регистрација | Пријави се!



Димитрије АВРАМОВИЋ
(сликар, иконописац, карикатуриста)

Рођен: Св. Иван Шајкашки Бачка
Умро: Нови Сад 1855

Димитрије Аврамовић је учио на академији у Бечу. Година 1840. била је одлучујућа за његов уметнички рад – пошто припада кругу око Вука Караџића, који га препоручује као сликара кнезу Михаилу. Тада Аврамовић долази у Београд. Исте године ради скице икона и зидних сликаза Саборну цркву. Мојсије је датован у 1841, док су остале рађене 1842. Саборну цркву ради до 1845, а можда и дуже, а након тога иконостас у Тополи. Од 1846. копирао старе слике по манастирима и сабирао грађу о српској уметности на Атосу, у Солуну и Цариграду, које је објавио у две књиге.

Сликао је и алегоријске композиције ("Апотеоза Лукијана Мушицког"), а нарочито су му успели портрети Вука Караџића и Симе Милутиновића.

Цртао је и карикатуре, па се сматра и зачетником српске карикатуре. Његове карикатуре политичког каракатера појавиле су се у време "када је српски народ почео и цртежом да се бори за своја национална и политичка права". Објављивао их је у тада најчитанијим српским листовима "Седмици", "Шаљивцу" и "Шумадинки". Поред тога, како наводи Миодраг Коларић у својој студији "Прве политичке карикатуре код Срба", Аврамовићеве карикатуре су умножаване и литографским путем на посебним комадима хартије и као такве растуране као летак међу Србима у Војводини. Рађене су "префињеним калиграфским стилом, често и у кајшевима сличним стрипу, у које су били уписивани текстови опширних коментара и дијалога". Прва права карикатура која је "изашла из анонимности" била је Аврамовићева карикатура у којој се он са гневом родољуба устремио на регента мађарона Саву Вуковића, представљајући га како у време мађарске буне, у сарадњи са угарским властима, заплењује "Новине србске". Објављена средином деветнаестог века ова карикатура је интересантна и због тога што на њој наилазимо на претечу "балончића" у виду трака које извиру из уста приказаних ликова. Код карикатура има 3 врсте личности: Мађаре, Србе и разне владаре.

Ни о једном сликару није толико за живота писано као о Димитрију Аврамовићу. Што се тиче његовог сликарског дела, иако је добро познато, не може се рећи да га у потпуности знамо. Нови архивски подаци тичу се његове делатности у Војводини после 1852. и не искључује се могућност проналажења нових портрета и у Србији који су до сада остали непознати. Највећи део познатих радова налази се у Народном музеју. Скупљени су у 2 наврата – одмах после смрти 1857. и 1892.

Ниједан од сликара (изузев касније Стеве Тодоровића) није у толикој мери узео учешћа у културном животу Србије као Аврамовић. Али, ту и почиње његова трагедија. Аврамовић је био универзалан уметник, а када се отргао од тог идеализма, сва су места била заузета, сваки од сликара већ се био учврстио у својој специјалности, стекао име, клијентелу, имање. Било је и приговора на његов рад и то превасходно од оних кругова који су у модерном – назаренском сликарству гледали опасност од католицизма и остајали верни старим цинцарским мајсторима. Било је упадљиво и то што се Аврамовић насликао у цркви, на упадљивом месту. И огромне фигуре су представљале раскид с прошлошћу. Аврамовић је стилски и идејно био везан за назарене (раниромантичари) тако да несумњиво припада романтичарима. Томе у прилог иду и његов национални дух и његова концепција историјског сликарства.



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming