|
Регистрација | Пријави се!



Николај ХАРТВИГ
(Дипломата који је учинио све како би приближио Србију и Русију. На крају, на том послу је и преминуо.)

Николај Хартвиг био је руски царски посланик на српском двору од краја Анексионе кризе 1909. до јула 1914, када је преминуо на дужности. Рођен је 1857. године на Кавказу у граду Гори у данашњој Грузији, у осиромашеној аристократској породици војног лекара, натурализованог Руса немачког порекла.

Дипломатску службу започео је 1875. у Азијском департману Министарства иностраних послова Руске империје. Одмах се испоставило да му је судбина везана за Балкан. Служио је као аташе у тадашњој црногорској престоници Цетињу, затим био руски конзул у бугарском Бургасу.

Хартвиг је био један од најспособнијих руских дипломата, више пута виђен за место министра спољних послова. Припадао је оној групи руских политичара и интелектуалаца која је подржавала пансловенску идеју.

Као руски царски посланик у Србији учинио је много на приближавању руске званичне политике српским циљевима националног ослобођења јужнословенских народа. Био је незванични патрон формирања Балканског савеза Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке, након чега је, у Првом балканском рату, Балкан ослобођен од турске окупације.

Његове пријатељске везе са српским политичарима, председником владе Николом Пашићем и министром спољних послова Милованом Миловановићем, умногоме су помогле томе.

Драматични догађаји после Сарајевског атентата, на Видовдан 1914, утицали су да Хартвиг одложи одлазак на лечење. Све је учинио да спречи избијање рата, али Аустро-угарска је била одлучна да рат против Србије започне.

Хартвиг је 10. јула увече сазнао да се аустро-угарски посланик у Београду барон Владимир Гизл од Гизлингена вратио у Београд из Беча. Гизл је у Беч отишао како би учествовао у изради концепта аустро-угарског улитиматума Србији. Хартвиг је инсистирао да га барон Гизл одмах прими и поставио му је питање шта ће Аустро-угарска учинити са Србијом након атентата у Сарајеву. Када је чуо одговор, Хартвигово срце није издржало. Преминуо је на дивану у Гизловом кабинету.

И пре него што је Хартвиг покушао да утиче на аустро-угарског посланика, било је јасно да су његови напори узалудни.

Београдом се муњевито раширила вест о Хартвиговој смрти, а одмах су почеле и спекулације да је он у аустро-угарском посланству отрован. Међутим, те је гласине одмах спречио председник српске владе Никола Пашић. Према Пашићевим речима, Хартвиг јесте био отрован, али одговором барона Гизла на постављено питање.

Сахрани Николаја Хартвига на Новом гробљу присуствовало је око 80.000 људи. На челу колоне налазили су се краљ Петар и престолонаследник Александар, као и београдски митрополит Димитрије са епископима Доситејем и Сергијем, Никола Пашић и чланови владе…

Име Николаја Хартвига носила је данашња Београдска улица. После Другог светског рата улици је промењено име и никада му није враћено.

Линк



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming