|
Registracija | Prijavi se!



Nikolaj HARTVIG
(Diplomata koji je učinio sve kako bi približio Srbiju i Rusiju. Na kraju, na tom poslu je i preminuo.)

Nikolaj Hartvig bio je ruski carski poslanik na srpskom dvoru od kraja Aneksione krize 1909. do jula 1914, kada je preminuo na dužnosti. Rođen je 1857. godine na Kavkazu u gradu Gori u današnjoj Gruziji, u osiromašenoj aristokratskoj porodici vojnog lekara, naturalizovanog Rusa nemačkog porekla.

Diplomatsku službu započeo je 1875. u Azijskom departmanu Ministarstva inostranih poslova Ruske imperije. Odmah se ispostavilo da mu je sudbina vezana za Balkan. Služio je kao ataše u tadašnjoj crnogorskoj prestonici Cetinju, zatim bio ruski konzul u bugarskom Burgasu.

Hartvig je bio jedan od najsposobnijih ruskih diplomata, više puta viđen za mesto ministra spoljnih poslova. Pripadao je onoj grupi ruskih političara i intelektualaca koja je podržavala panslovensku ideju.

Kao ruski carski poslanik u Srbiji učinio je mnogo na približavanju ruske zvanične politike srpskim ciljevima nacionalnog oslobođenja južnoslovenskih naroda. Bio je nezvanični patron formiranja Balkanskog saveza Srbije, Crne Gore, Bugarske i Grčke, nakon čega je, u Prvom balkanskom ratu, Balkan oslobođen od turske okupacije.

Njegove prijateljske veze sa srpskim političarima, predsednikom vlade Nikolom Pašićem i ministrom spoljnih poslova Milovanom Milovanovićem, umnogome su pomogle tome.

Dramatični događaji posle Sarajevskog atentata, na Vidovdan 1914, uticali su da Hartvig odloži odlazak na lečenje. Sve je učinio da spreči izbijanje rata, ali Austro-ugarska je bila odlučna da rat protiv Srbije započne.

Hartvig je 10. jula uveče saznao da se austro-ugarski poslanik u Beogradu baron Vladimir Gizl od Gizlingena vratio u Beograd iz Beča. Gizl je u Beč otišao kako bi učestvovao u izradi koncepta austro-ugarskog ulitimatuma Srbiji. Hartvig je insistirao da ga baron Gizl odmah primi i postavio mu je pitanje šta će Austro-ugarska učiniti sa Srbijom nakon atentata u Sarajevu. Kada je čuo odgovor, Hartvigovo srce nije izdržalo. Preminuo je na divanu u Gizlovom kabinetu.

I pre nego što je Hartvig pokušao da utiče na austro-ugarskog poslanika, bilo je jasno da su njegovi napori uzaludni.

Beogradom se munjevito raširila vest o Hartvigovoj smrti, a odmah su počele i spekulacije da je on u austro-ugarskom poslanstvu otrovan. Međutim, te je glasine odmah sprečio predsednik srpske vlade Nikola Pašić. Prema Pašićevim rečima, Hartvig jeste bio otrovan, ali odgovorom barona Gizla na postavljeno pitanje.

Sahrani Nikolaja Hartviga na Novom groblju prisustvovalo je oko 80.000 ljudi. Na čelu kolone nalazili su se kralj Petar i prestolonaslednik Aleksandar, kao i beogradski mitropolit Dimitrije sa episkopima Dositejem i Sergijem, Nikola Pašić i članovi vlade…

Ime Nikolaja Hartviga nosila je današnja Beogradska ulica. Posle Drugog svetskog rata ulici je promenjeno ime i nikada mu nije vraćeno.

Link



Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming