|
Registracija | Prijavi se!



Ljiljana ŽIKIĆ KARAĐORĐEVIĆ
(Misica koja je dala život za Srbiju)

Ljiljana Žikić Karađorđević je bila dobrovoljac srpske vojske u toku bombardovanja SR Jugoslavije krajem prošlog veka. Nedavno je obeležena godišnjica smrti, a njene reči i pesme koje je ostavila u amanet narodu ostaće urezane u srpskoj istoriji kao ožiljak na koži.

Ljiljana je rođena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejdžerka pohađala je muzičku i baletsku školu. Kao devojčica je bila angažovana u dečjem pozorištu Jaokim Vujić. Pobedila je na takmičenju za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Imala je dva braka u životu i šestoro dece. Bila je jedna od onih neustrašivih žena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemlju. Nažalost, izgubila je svoj život 1. aprila 1999. godine u blizini sela Ljubenić prilikom obavljanja borbenog zadatka. Odlikovana je ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Novija srpska istorija je ispisana primerima žrtvovanja žena za svoj narod. Za većinu isti taj narod nije nikad čuo. Sećanja čuvaju njihovi bližnji i poneki članak u novinama.

Ljiljana je napisala pesmu i oproštaj, epitaf, spomenik i kamen graničnik između čojstva, vere, nevere, časti, života i smrti. Ona je u pesmi "Braniću Srbiju" i kad budem mrtva koja je objavljena 26. aprila 1999. godine u listu Svet opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi.

Njena zbirka pesama Kako ti je posvećena je njenoj deci.

Braniću Srbiju i kad budem mrtva

I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim ko hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.

Izniknuću svuda gde se miče cveće
gde vazduha ima i gde nema, tamo
za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono koliko možemo da znamo.

Stražar ću biti surovi i strašni
tuđin i lopov da stalno plaši
jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija tu su svi vekovi naši.

Čuvaću granicu srpske zemlje moje
oprost za grumen neću dati nikom.
Moje će ruke hleb svakom da nude,
al Srbiju nikad, to je sve što imam!

Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,
zbog njih će pogača i otrov da bude.

I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim ko hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati,
ni grob mi neće reći da me nema!

Uspomenu na Ljiljanu, njen život i hrabrost čuva njeno šestoro dece. Postoji inicijativa da neka ulica u Kragujevcu dobije njeno ime.

Link

Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming