|
Регистрација | Пријави се!



Баточина



Општина Баточина је шумадијско-поморавска општина чије је подручје смештено у доњем делу слива реке Лепенице и средњем току реке Велике Мораве. Налази се на веома важним магистралним пругама: Београд - Ниш - Скопље и Лапово - Крагујевац - Краљево као и путевима: коридор 10 и магистрални пут Баточина - Крагујевац - Кнић - Чачак.

Иако је, вероватно, постојала и у време Стефана Немање, у области жупе Лепенице, Баточина се први пут помиње у писаном документу 1476. године, у првом турском попису. По том попису Баточина је имала 25 кућа и велики караван-серај за смештај и одмор путника. Средиште жупе је у то време било место Градац, удаљено од Баточине свега пар километара, са јаким утврђењем на Јеринином брду, где се и данас налазе археолошке ископине из средњег века, али и остаци из много ранијих периода праисторије.

Баточину су или саградили или обновили Турци, као путну станицу на путу Цариград - Београд, на познатом цариградском друму који и данас постоји.

Пошто је била једино место између Хасан пашине Паланке (данас Смедеревска Паланка) и Јагодине, удаљена добрих шест сати хода од Паланке, нема путописца који се у њој није задржао и одморио и поменуо је у својим записима.

На овом простору вођене су значајне битке између аустријске и турске војске, нарочито је позната битка код Баточине из 1688. године, у којој су аустријанци потукли турску војску наневши јој велике губитке. У тој и у другим биткама страдало је и локално становништво као и због болести, нарочито куге, тако да се број становника Баточине од једног до другог турског пописа знатно мењао и по броју и по структури.

Увећани развој овог краја изазива изградња железничке пруге Београд - Ниш, 1874. године, а поготову пруге Лапово - Крагујевац, 1886. године и изградња станице у Баточини. Све је то утицало да се Баточина прогласи за варошицу, 1878. године.




Насељена места:

Бадњев
Баточина (село)
Брзан
Црни Као
Доброводица
Градац
Кијево
Милатовац
Никшић
Прњавор
Жировница

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming