|
Регистрација | Пријави се!



Осечина



Општина Осечина се налази у централној Србији и спада у Колубарски округ.

Ово место се налази на рекама Једру и њеним притокама. Некада је у овде доминирала густа шума, па је цео овај крај назван Подгорина.

Некада је Осечина била одсечена од света, па усмена предања кажу да по томе доби име. Ко би се упутио у Подгорину могао би под густом гором набасати само на хајдуке или дивље звери.

Осечански крај је би насељен још у праисторијско доба о чему сведоче трагови живота и остаци примитивних насеља на више локалитета.

У старијем каменом добу (палеолит) била је насељена пећина Камењача у Туђину.

Мађари ове крајеве трајно заузимају крајем XII века, а краљ Бела IV 1235. године формира Мачванску бановину у чији састав улази и осечански крај. Српски краљ Драгутин, као угарски зет 1284. године добија на управу Мачванску бановину која под српском управом остаје и после његове смрти. 1319. године угарски краљ Карло Роберт враћа Мачванску бановину Угарској. Цар Душан је успео да границу Србије помери до Саве, али није успео да је трајно задржи.

Мачванском бановином је управљао и кнез Лазар све до погибије на Косову. Две године после Косовског боја у овим крајевима се први пут појавила турска војска.

Захваљујући невољама у које су Турци упали после пораза код Ангоре 1402. године деспот Стефан Лазаревић је обновио српску државу. Од угарског краља Жигмунда добија Мачванску бановину на доживотну управу. Његов наследник Ђурађ Бранковић успео је да задржи ове крајеве, али само док Турска поново није ојачала.

1699. године по завршетку Великог или Бечког рата Сава постаје граница између Хабзбуршке монархије и Турске. У рату између ове две државе у периоду од 1716. до 1718. године северна Србија је ушла у састав Хабзбуршке монархије. Аустријске власти су од Срба добровољаца формирале одреде за чување границе назване хајдучка милиција.

У саставу Хабзбуршке монархије Подгорина је била све до следећег аустријско-турског рата (1736 -1739) када се поново враћа под турску управу.

У Првом српском устанку устанике Западне Србије је предводио Јаков Ненадовић. Они су Турке ових крајева натерали да побегну или да се повуку у Шабачку тврђаву. Околину Шапца, Мачву и Цер контролисао је и чувао Ђорђе Обрадовић, ћурчија из Крупња (Ђорђе Ћурчија) заједно са хајдуцима, браћом Димитријем и Глигоријем Недић из Осечине.

Чувени бој на Чокешини је био 16. априла 1804. године. То је први велики пораз српских устаника. Браћа Недић су се са својим људима храбро борили. Бој су наставили и када им је понестало „џебане“. Изгинули су борећи се до последњег даха. Преживела је само неколицина. Због своје јуначке смрти постали и остали највећи јунаци овог краја.

Следећи већи сукоб са Турцима у овом крају десио се 1809. год. када су Турци из Соко града кренули у напад. Устаници су их пресрели у селу Остружњу, победили и натерали назад.

Због повољног географског положаја половином XIX века село Осечина почиње да се издваја од других села. На ушћу Ловачке у Јадар постепено ничу занатске радње, механе и дућани па она постаје економски центар краја. Станоништво околних села окупља се у „Осечини на Јадру“ за време већих црквених празника, на вашарима и пазарним данима. Други центар- Пецка настаје у долини истоимене реке, као заселак села Царина.

Статус варошица и Осечина и Пецка су добиле 1904. године. Народно предање каже да је Осечина имала недовољно становника да би била проглашена за варошицу. Осечанци су зато прибегли лукавству и позвали Цигане чергаре из села Радовашнице који су се привремено населили у месту. Окружна комисија из Ваљева је дала одобрење. Због непоштеног проглашења Осечине за варошицу дошло је до негодовања и расправе. Чак је и председник општине Рашо Милосављевић дао оставку, а на његово место је дошао Љубомир Симић који је на тој функцији остао до 1916. године.

Стара црква у Осечини

Стара црква у Осечини је с почетка 18. в. посвећена Св. Вазнесењу Господњем. Зидана је од камена, а покривена дрветом. Турци су је више пута палили а Срби обнављали, а старе иконе и религијски предмети, као и већина докумената су страдали у разним ратовима.

Од 2006. у Осечини се одржава манифестација Сајам шљива.




Насељена места:

Бастав - Ново!
Белотић
Братачић - Ново!
Царина
Драгијевица
Драгодол
Горње Црниљево
Гуњаци
Комирић
Коњиц
Коњуша
Лопатањ
Остружањ
Пецка
Плужац
Сирдија
Скадар
Туђин - Ново!

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming