|
Регистрација | Пријави се!



Рума



Рума се налази у средишту Срема, у подножју Фрушке Горе. Од Београда је удаљена око 50, Новог Сада 35, Шапца 30 и Сремске Митровице 20 километара.

Настанак организованог живота људских заједница на широј територији Руме, датирају још из праисторије. Први познати становници ових крајева били су припадници разних илирских и келтских народа (Амантини, Бреуци, Скордисци...).

Према за сада доступним изворима, насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1566/7. године. Рума је тада била село средње величине (49 домаћинстава), са црквом и три свештеника. Становници су били Срби, који су се бавили земљорадњом и сточарством, а турским властима плаћали порез.

Као село у Турској, Рума је дочекала Велики бечки рат (1683-1699) Аустрије и Турске, током којег је Срем био опустошен, а његово становништво се разбежало. Овај рат је завршен Карловачким миром 1699. године, када је Срем био подељен на аустријски и турски део, линијом Сремска Митровица - Сланкамен. Рума је тако још неко време остала у турском делу Срема.

Тек након новог аустро-турског рата и миром у Пожаревцу 1718. године село Рума, а и цео Срем, су за наредних 200 година ушли у састав Хабзбуршке монархије.

Рума је имала српску и католичку гимназију до 1787. године. 1745. године у Срему је успостављена Војна граница, којој је припала и Митровица.

Барон Марко Пејачевић је одлучио да изгради ново седиште свог властелинства. Определио се за терен у непосредној близини села Руме. Тако је 1746. године на месту данашње Руме почело да ниче ново урбано насеље, са широким улицама, које су се секле под правим углом. Први становници су били Срби - из околних места и села Руме, као и Немци - досељеници из Немачке.

Такође, повељом царице Марије Терезије од 20. јула 1747, и сама Рума је стекла статус слободне вароши - Трговишта, са правом на одржавање неколико годишњих вашара и недељних пијаца. Исте године, 10. октобра, одржан је први вашар у Руми уз учешће великог броја трговаца и занатлија са свих страна.

Непосредно по завршетку рата, у Руми је 24. новембра 1918. године одржана скупштина, на којој су се делегати из целог Срема изјаснили за присаједињење Срема Србији.

Иако је Рума по свој економској снази (највећа житна пијаца у Краљевини Југославији) и културном нивоу њених житеља већ одавно спадала у ред градова, званично је тај статус добила тек 1933. године.

Ослобођење града, 27. октобра 1944. године, Рума је дочекала са знатно смањеним бројем становника, јер је већи део припадника немачке националне мањине уочи ослобођења напустио град.




Насељена места:

Буђановци - Ново!
Добринци
Доњи Петровци
Грабовци
Хртковци
Кленак
Краљевци
Мали Радинци
Марђелос
Никинци
Павловци
Платичево - Ново!
Путинци
Стејановци
Витојевци
Вогањ - Ново!
Жарковац

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming