|
Регистрација | Пријави се!



Бачки Петровац



Општина Бачки Петровац налази се у делу јужне Бачке, на површини од 158 километара квадратних, на врло плодном земљишту између територија општина Нови Сад, Врбас и Бачка Паланка и општине Беочин у Срему, чију границу чини река Дунав.

Општина Бачки Петровац је најмања општина у Војводини. Такође се и са бројем насељених места убраја у групу најмањих општина, чине је четири насеља: Бачки Петровац као највеће и најразвијеније насељено место, затим Гложан, Кулпин и Маглић. Бачки Петровац као и Гложан претежно су настањена словачким становништвом, Кулпин такође има већину становништва словачке народности, Маглић који је првобитно био настањен Немцима после другог светског рата насељују досељеници из разних крајева Југославије.

На подручју данашњег Бачког Петровца још у праисторијском периоду постојала су насеља. Поузданији подаци о његовој историји датирају из средњег века, када је на његовој територији постојало више малих насеља ко што су «Бодоњ», «Драгово», «Бега», «Телек» и др. имена ових насеља сведоче да су први становници оваг подручја били Мађари и Срби, ова имена сачувана су до данашњих дана у топонимици бачкопетровачког атара.

Под својим садашњим именом Бачки Петровац први пут се спомиње у 13. веку, када је ово насеље признато као самостална црквена општина са црквом посвећеном Св. Петру. Име Петровац помиње се и у историјским списима и аналима из 15., 16. и 17. века.

После доласка Турака 1526. године број староседеоца нагло се смањио, док се број српских насељеника повећао. О томе сведоче и имена појединих делова насеља – Рацки крај. У то време Петровац се помиње као насеље са 19, затим 5 а крајем 16. века са 28 породица. За време Ракоцијевих буна Бодоњ, Драгово и друга насеља била су спаљена и опустела, једино је Петровац остао. Касније је на овом подручју формирана војна граница, која је у своје оквире убрајала и Петровац. Седиштем овог новог војног облика био је Футог, велико феудално газдинство, у које је од 1718. године спадао и Петровац.

Први Словаци су ово подручје почели да насељавају у првој половини 18. века. Футошко газдинство, једно од највећих у Бачкој купио је Михајло Чарнојевић. Како у Футогу није могао да нађе довољно радне снаге, замолио је свог импопулатора Матеја Чанија, који је родом био из Малинаца (Словачка), да му доведе поданике из Словачке. Под његовим водством 1745. године на футошко газдинство дошло је 2000 Словака – евангелиста који су били први досељеници у Бачку. Од свог властелина Чарнојевића добили су део старе општине Петровац, део у којем је у то време био настањено 19 српских породица. Први словачки досељеници у Петровац потичу из Новохрада, Хонту, Гемера као и Ораве, Липтова, Зволена и Турца (успут су се придружили првим досељеницима). Исте године 1745. у Петровцу су основали основну школу и купили црквени звон, којим су звонили само ноћу, како евангеличка вера није имала права на свештеника, цркву па самим тим ни на звон. Са новим властелином петровчани су склопили уговор о насељењу 25. маја 1747. године, којим су тачно одређене обавезе уговорених страна, на тај начин су преци данашњих војвођанских Словака од «вечитих» кметова постали «уговорни» а њихови властелини више нису имали права узимања данка ван уговора.

Међу бројним јелима традиционалне словачке народне кухиње у Бачком Петровцу посебно место заузима петровачки кулен. Производи се од памтивека на исти начин. Без адитива и конзерванса, само љута домаћа паприка и со.

AquaPark Petroland је највећа до сада изграђена туристичко-забавна атракција у Србији. Уједно, то је и најмодернији аквапарк на простору целог Балкана.



Насељена места:

Гложан - Ново!
Кулпин - Ново!
Маглић - Ново!

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming