Општина Урошевац је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 344 квадратних километара.
Град се налази на надморској висини од 573 метра у подножју планине Шара (1923 метра), на обалама реке Неродимке, познате по ретком хидролошком феномену — бифуркацији. Бифуркација или расток је појава да се ток реке рачва у два слива, тј. да је развође у толикој мери неодређено да се воде одливају у два различита хидрографска система, путем два рукавца или растоке. Према постанку може бити природна или вештачка. Овај хидрографски феномен је прилично редак у свету.
До 1873. Урошевац је био веће село, а тада је отворена пруга Београд-Солун, која је допринела развоју града. Црква светог Уроша је подигнута 1933.
На крајњем југу Косовске котлине, уз друмску и железничку магистралу која од Приштине води ка Скопљу, налази се Урошевац. Невелики град са мешовитим саставом становништва, данас углавном познат као важна и незаобилазна раскрсница путева на Косову и Метохији.
Смештен у самом средишту јужног дела покрајине, пред улазом у Качаничку клисуру, Урошевац повезује Косовско Поморавље на истоку са Метохијом на западу покрајине, а такође градове од Качаника на крајњем југу до Косовске Митровице и Лепосавића на северу Косова.
Одавде се директним и најближим путевима стиже до Витине, Гњилана и Косовске Каменице, а такође до Липљана, Суве Реке и Призрена.
Иако уз име Урошевца иду атрибути развијеног саобраћајног, индустријског и туристичког центра јужног дела покрајине, треба такође имати у виду да је то и један од најмлађих градова на просторима Косова и Метохије. Његова историја у континуитету дуга је непун век и по (!) и везује се углавном за 1873. годину, када је кроз ово мало и слабо познато место прошао први воз на новоизграђеној железничкој прузи Краљево - Косово Поље - Скопље.
Једна од битних карактеристика Урошевца у његовој друштвеној, политичкој и духовној сфери јесте шароликост нација и Неродимље: Манастир Св. Уроша пре рушења, XIV век.
Према попису из 1971. године, Урошевац је имао 22 хиљаде и 372 становника, а на подручју ужег региона (општине) било је 79 насеља са 84 хиљаде и 490 житеља.
Албанаца је било 62.938, Срба 19.339, Црногораца 468, Турака 122, Рома 841, осталих 547. Али, уместо да толико хваљена мултиетичност доприноси приближавању и међусобном прожимању различитих култура, схватања и обичаја, она се овде показала трагичном - и то по неалбански живаљ. Дубоке националне, верске и друге поделе зачете су (а настављене и даље) већ у самом имену града. То је, вероватно, јединствен случај на Балкану да један град има два званична назива: један је Урошевац (за Србе и остале који у њему живе), а други Феризај (како га деценијама, па и данас упорно, називају Шиптари и њихова општинска и покрајинска администрација).
Откуда Урошевцу спорно (додатно) име Феризај?
Одговор је такође занимљив. Наиме, изградњом жезничке пруге 1873. године и успостављањем редовног саобраћаја према Скопљу, Краљеву и Београду, око новоподигнуте железничке станице почело је убрзано да нараста дотад мало и слабо познато градско насеље. Пре него што су пруга и станица изграђени, на том путном раскршћу налазио се хан Фериза Шешивара, па је по имену његовог власника станица добила назив Феризовић, а убрзо потом и само место Албанци су прозвали Феризај.
За овај период везују се и прва масовнија досељавања муслиманског (турског и албанског) становништва са подручја Топлице, Цинцара из Македоније, српских породица из околине Призрена и Ораховца, а нешто касније и Рома из Скопља и осталих простора.
Првих деценија постојања Урошевац се развијао као значајно трговачко средиште, а касније постаје и развијен занатски центар.
На самом почетку прошлог века (1900. године) у Урошевцу је боравио познати српски географ Јован Цвијић. Он је забележио да је тада град имао 400 кућа и око 200 дућана. Наредних деценија град је економски и урбано био стално на узлазној линији, тако да је то сада важан економски, политички и културни центар јужног дела покрајине.
Међутим, највећа материјална и духовна богатства овог подручја не налазе се у Урошевцу већ у његовој околини. А баш по њима је цијели крај и познат.
Америчка војна база Бондстил се налази у непосредној близини града. После рата на Космету 1999, већина не-Албанаца је избегла из града.
По процени из 2007. град има 145.000 становника. Данас су 98% становника Урошевца Албанци.
Текст послао: Милорад Ристић
Насељена места:
© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming
