|
Регистрација | Пријави се!



Урошевац



Општина Урошевац је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 344 квадратних километара.

Град се налази на надморској висини од 573 метра у подножју планине Шара (1923 метра), на обалама реке Неродимке, познате по ретком хидролошком феномену — бифуркацији. Бифуркација или расток је појава да се ток реке рачва у два слива, тј. да је развође у толикој мери неодређено да се воде одливају у два различита хидрографска система, путем два рукавца или растоке. Према постанку може бити природна или вештачка. Овај хидрографски феномен је прилично редак у свету.

До 1873. Урошевац је био веће село, а тада је отворена пруга Београд-Солун, која је допринела развоју града. Црква светог Уроша је подигнута 1933.

На крајњем југу Косовске котлине, уз друмску и железничку магистралу која од Приштине води ка Скопљу, налази се Урошевац. Невелики град са мешовитим саставом становништва, данас углавном познат као важна и незаобилазна раскрсница путева на Косову и Метохији.

Смештен у самом средишту јужног дела покрајине, пред улазом у Качаничку клисуру, Урошевац повезује Косовско Поморавље на истоку са Метохијом на западу покрајине, а такође градове од Качаника на крајњем југу до Косовске Митровице и Лепосавића на северу Косова.

Одавде се директним и најближим путевима стиже до Витине, Гњилана и Косовске Каменице, а такође до Липљана, Суве Реке и Призрена.

Иако уз име Урошевца иду атрибути развијеног саобраћајног, индустријског и туристичког центра јужног дела покрајине, треба такође имати у виду да је то и један од најмлађих градова на просторима Косова и Метохије. Његова историја у континуитету дуга је непун век и по (!) и везује се углавном за 1873. годину, када је кроз ово мало и слабо познато место прошао први воз на новоизграђеној железничкој прузи Краљево - Косово Поље - Скопље.

Једна од битних карактеристика Урошевца у његовој друштвеној, политичкој и духовној сфери јесте шароликост нација и Неродимље: Манастир Св. Уроша пре рушења, XIV век.

Према попису из 1971. године, Урошевац је имао 22 хиљаде и 372 становника, а на подручју ужег региона (општине) било је 79 насеља са 84 хиљаде и 490 житеља.

Албанаца је било 62.938, Срба 19.339, Црногораца 468, Турака 122, Рома 841, осталих 547. Али, уместо да толико хваљена мултиетичност доприноси приближавању и међусобном прожимању различитих култура, схватања и обичаја, она се овде показала трагичном - и то по неалбански живаљ. Дубоке националне, верске и друге поделе зачете су (а настављене и даље) већ у самом имену града. То је, вероватно, јединствен случај на Балкану да један град има два званична назива: један је Урошевац (за Србе и остале који у њему живе), а други Феризај (како га деценијама, па и данас упорно, називају Шиптари и њихова општинска и покрајинска администрација).

Откуда Урошевцу спорно (додатно) име Феризај?

Одговор је такође занимљив. Наиме, изградњом жезничке пруге 1873. године и успостављањем редовног саобраћаја према Скопљу, Краљеву и Београду, око новоподигнуте железничке станице почело је убрзано да нараста дотад мало и слабо познато градско насеље. Пре него што су пруга и станица изграђени, на том путном раскршћу налазио се хан Фериза Шешивара, па је по имену његовог власника станица добила назив Феризовић, а убрзо потом и само место Албанци су прозвали Феризај.

За овај период везују се и прва масовнија досељавања муслиманског (турског и албанског) становништва са подручја Топлице, Цинцара из Македоније, српских породица из околине Призрена и Ораховца, а нешто касније и Рома из Скопља и осталих простора.

Првих деценија постојања Урошевац се развијао као значајно трговачко средиште, а касније постаје и развијен занатски центар.

На самом почетку прошлог века (1900. године) у Урошевцу је боравио познати српски географ Јован Цвијић. Он је забележио да је тада град имао 400 кућа и око 200 дућана. Наредних деценија град је економски и урбано био стално на узлазној линији, тако да је то сада важан економски, политички и културни центар јужног дела покрајине.

Међутим, највећа материјална и духовна богатства овог подручја не налазе се у Урошевцу већ у његовој околини. А баш по њима је цијели крај и познат.

Америчка војна база Бондстил се налази у непосредној близини града. После рата на Космету 1999, већина не-Албанаца је избегла из града.

По процени из 2007. град има 145.000 становника. Данас су 98% становника Урошевца Албанци.

Текст послао: Милорад Ристић




Насељена места:

Бабљак
Балић
Биба
Бурник
Црнило
Догањево
Доња Грлица
Доње Неродимље - Ново!
Драмњак
Гатње
Горње Неродимље - Ново!
Гребно
Грлица
Јерли Прелез
Јерли Талиновац
Језерце
Камена Глава
Кошаре
Косин
Лашко Баре
Манастирце
Мираш
Миросавље
Мухаџер
Мухаџер Прелез
Муховце
Некодим
Нови Мираш
Папаз
Плешина
Појатиште
Раховица
Рака
Сазлија
Сливово
Софтовић
Сојево
Српски Бабуш
Стари Мираш
Старо Село
Стојковић
Сврчина
Талиновац
Танкосић
Трн
Варош Село
Заскок
Златаре

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming