Tweet |
Општина Бојник је општина у Јабланичком округу са седиштем у истоименом граду и спада међу најнеразвијеније општине у Републици Србији.
Бојник се налази у сливу Пусте реке и испод Радан планине. Географски положај и природна конфигурација простора Општине су специфични. Он се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела лесковачке котлине са општинама Лесковац, Лебане и Медвеђа. Око 2/3 њене територије је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва. Томе се придружује и готово у целини недовољно развијено окружење са ниским степеном међусобне развојне интегрисаности.
Овај крај био је насељен још у преисторијско доба. У самоме граду постоји један мегалитски споменик, непознатог порекла, за који се претпоставља да је служио као жртвеник.
Познати научник и путописац Каниц сматрао је да је код овога града открио остатке једног римског кастела. Према једном другом аутору, ту су налажени и остаци римске опеке, један саркофаг итд.
После ослобођења од Турака, у другом српско-турском рату 1877-78. године, један истраживач описао је атар ове општине следећим речима: „Бојник, велико и лепо поље дуж Пусте Реке. Томе је пољу са запада Петрова Гора, а са северозапада Радан планина. Прича се да је некад на томе пољу био некакав страшан бој. По боју томе веле да се и поље прозвало Бојник” Бојник је после ослобођења од Турака имао 58 пореских глава.
Иако сеоско насеље, у њему је још пре првог светског рата био развијен раднички покрет. Уочи ратова од 1912-1918 у овоме месту кандидат Српске социјал-демократске странке добио је на изборима 17 гласова. У Бојнику је тада постојала и организација те странке.
За време Другог светског рата овај крај је тешко страдао од окупатора; нарочито 1942. године. У зиму те године, изнад села Косанчића, према Бојнику, Јабланички одред био је повео борбу с једним бугарским окупаторским батаљоном. Због надмоћности непријатеља одред је био принуђен да се повуче. 13. фебруара Бугари су ушли у Бојник и ту заноћили. Тада их је напала Пусторечка партизанска чета и том приликом погинуло је 108 окупаторских војника. Због тога су Бугари у знак репресалија, сутрадан, почели да убијају и жене и децу и старце код бојничког млина. Том приликом побијено је око 500 особа. После тога спалили су Бојник. Али и после тог страшног догађаја Бојничани су одлазили у чете Јабланичког партизанског одреда.
Пoред спoменика и спoмен плoча жртвама II светскoг рата и бoрцима I Јужнoмoравске бригаде и Јабланичкoг партаизанскoг oдреда, пoсебнo се истиче Спoмен грoбље у Бoјнику где је 17. фебруара 1942. гoдине стрељанo oкo 500 житеља Бoјника и Драгoвца (штo је чинилo прекo 90% тадашњег станoвништва).
Насељена места:
Боринце - Ново! |
Брестовац - Ново! |
Црквице |
Ћуковац |
Добра Вода |
Доње Коњувце |
Драговац |
Дубрава |
Горње Бријање - Ново! |
Горње Коњувце |
Граница |
Ивање - Ново! |
Кацабаћ |
Каменица |
Косанчић |
Лапотинце |
Лозане |
Магаш |
Мајковац - Ново! |
Мијајлица |
Мрвеш |
Обилић |
Ображда - Ново! |
Оране |
Плавце |
Придворица |
Речица |
Савинац - Ново! (Број коментара: 1) |
Славник |
Стубла |
Турјане |
Вујаново |
Зелетово |
Зоровац |
Ђинђуша |
© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming