|
Регистрација | Пријави се!



Бољевац



У источној Србији, у долини Црног Тимока у Тимочкој крајини, између планинских венаца Кучајских планина, Самањца, Ртња, Тумбе, Слемена и Тупижнице, простире се општина Бољевац.

Окружена је општинама Сокобања, Ражањ, Параћин, Деспотовац, Бор, Зајечар и Књажевац.

И поред доминирајућих планинских предела, подручје општине Бољевац је релативно добро повезано друмским саобраћајницама. Магистрални коридор Параћин - Зајечар пресеца општину правцем исток-запад и преко превоја Столице (601 m) повезује долину Тимока са Поморављем, односно са аутопутем Београд-Ниш. Преко превоја Лукавица и Рашинац, на огранцима Ртња, Бољевац је повезан са Сокобањском котлином, а преко венца Влашка Капа са Књажевачком регијом.

Први познати попис становништва и домаћинстава потиче из 1455. године који обухвата поседе на територији Видинског санџака. У том турском попису су се нашла имена многих села која и данас постоје на територији општине Бољевац, као што су: Боговина, Илино, Луково, Врбовац, Јабланица, Добрујевац … У том попису се налазе цркве и манастири Лапушња, Лозица, Крепичевац.

Бољевац, као насеље на данашњој територији, настаје након изградње кафане А. Граманидиса 1762. године и образовања мале чаршије на путу Параћин-Зајечар, поред реке Арнауте. Промењени друштвено-економски услови после одласка Турака и присаједињење Тимочке крајине Србији, довели су до стварања новог варошког насеља.

У акту Суда округа црноречког крајем 1834. године, на месту данашњег града и Бољевца као насеља, помињу се “Бољевачке механе”, које се сматрају празачетком овог насеља.

Указом Књаза Милоша Обреновића бр. 649 од 28. фебруара 1860. године, Бољевац постаје средиште зајечарског среза. То је био преломни и важан моменат у даљем развоју Бољевца. Како је у Бољевцу било средиште среза, место је добило на значају и привукло је нове досељенике из других места да отворе занатске и трговачке радње и механе. То најбоље показују пописи становништва из 1844. и 1866. године – број становника се за период од 20 година удвостручио.

Бољевац је проглашен варошицом 10. септембра 1875. године. Од тада се још интензивније гради и развија. Зграда поште је саграђена 1891., а 1895. године и зграда болнице, у оно време, једна од најлепших у Србији, капацитета 150 лежаја.

Почетком 1902. године почиње са радом рудник Ртањ у власништву породице Минх, а 1907. године и рудник мрког угља Боговина.



Насељена места:

Бачевица
Боговина - Ново!
Бољевац Село
Добро Поље
Добрујевац
Илино - Ново!
Јабланица - Ново!
Криви Вир - Ново!
Луково
Мали Извор
Мирово
Оснић
Подгорац
Ртањ
Рујиште
Савинац
Сумраковац - Ново!
Валакоње
Врбовац

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming