|
Регистрација | Пријави се!



Бор



Општина Бор се налази на крајњем истоку Србије, у северној Карпатској зони, на просечној надморској висини од 378 метара. У близини су границе са Бугарском и Румунијом. Положај који заузима карактерише Бор као долинско-планинско насеље јер је окружено обронцима Јужних Карпата: на северу Велики Крш, на северозападу Црни Врх и на западу Дели Јован.

Општина Бор је седиште Борског округа који, осим Бора, чине општине Кладово, Мајданпек и Неготин.

Општина Бор се убраја међу пространије у Србији (856 квадратних километара), али са мање бројном популацијом. Састоји се од централног насеља и седишта општине – градског насеља Бор и 12 села: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница.

На територији општине Бор нема већих водотока. Мањим притокама област гравитира ка долинама Црног и Великог Тимока. Преграђивањем Брестовачке реке 1959. године формирано је Борско језеро које је значајно за индустријско напајање и туризам.

Термоминералне воде у околини Бора коришћене су још у римско доба. Најзначајнија изворишта су у току Брестовачке реке где се налази и позната Брестовачка бања.

Најзначајнији део новије историје овог краја повезан је са налазиштима руде бакра и других метала. Поред експлоатације налазишта бакарне руде, металуршке прераде и производње блистер и електролитског бакра и пратећих метала изграђени су бројни прерађивачки капацитети у општини, а на њима је базирана индустријска производња у другим местима Србије.

Бор је добио име по усамљеном дрвету бора, који је пркосио времену а уздизао се на падини где је касније подигнута стара црква, а на коме се данас налази површински коп.

Околина града Бора се још из времена праисторије спомиње као место ископавања руде метала. Још у првој половини петог миленијума п.н.е спомиње се рудник Рудна глава, који је ушао у светску научну литературу као најважнији локалитет ране металургије бакра. Археолошка истраживања показују да су прва насеља на овим просторима била на локалитету Лазаревог кањона, као и на локалитетима Рудна глава и Кучајна. На овим просторима откривена су огњишта, остаци кућа, удубљења за топљење бакра, керамичке шоље, амфоре и пехари.

На прелазу из старе у нову еру, овим просторима владали су Римљани. Касније, у средњем веку, територија општине Бор налазила се у саставу државе цара Душана.

Крајем XVII века Бор је са осталим околним селима припадао административној управи видинског Санџагбега. Заједно са Србијом и Бор је након Пожаревачког мира (1718. године) потпао под власт Аустрије и био у њеном саставу до 1739. године када се поново враћају Турци.

Ослобођење је стигло 1833. године када су територије општине Бор припојене Србији. Прво геолошко истраживање руде бакра у Бору спроведено је још 1897 год. и покривало је област Тилва Рош. Ово истраживање и проналазак рудника извршио је научник Феликс Хофман. Рудник су 1903. године отворили Фрањо Шистек и финансијер Ђорђе Вајферт. Од тада у овим крајевима почиње културно-социјални живот мештана: отварају се школе, повећава се трговина, развија се занатство и почиње експлоатација руде бакра.

Међутим, почетком I светског рата Бор освајају Бугари и под њиховом је влашћу до 1918. године када га ослобађају Французи. Од тада рудник постаје власништво француског капитала и између два светска рата борски рудник са рудником Рио Тинто у Шпанији постаје највећи произвођач бакра у Европи. Због суровог капитализма власти из Париза, у Бору се јавља протест и револт незадовољних радника и јача раднички покрет под вођством Петра Радовановића.

Почетком II светског рата југословенска војска минира рудник да не би доспео у руке Немаца. Међутим, 1941. године Немци заузимају Бор и настављају са експлоатацијом бакра, сребра и злата. Мештани околних села терани су присилно на рад у руднику. Отпор Немцима пружали су локални комунисти и скојевци. 3. октобра 1944. године слободу граду доносе 23. дивизија Црвене армије, IX и VII српска бригада. Од тада почиње нова етапа развоја Бора.

Статус града Бор је добио након II светског рата, тачније 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника, док данас броји око 50.000 са 36 нација. У овом периоду формирала се Принудна управа радника, која оспособљава за рад топионицу, електролизу и флотацију. Након посете тадашњег руководства ФНРЈ, у Бору расте елан радника и производња бакра која је из године у годину све већа. Са повећаном производњом расте и богатство рудника и његових радника. Кроз неколико планских развоја поред основне делатности, развијају се и друге битне за функционисање града и живота у њему. Развија се трговина и угоститељство. У Бору се зидају комплекси зграда, праве се савремени центри и Бор постаје један од најсавременијих градова у СФРЈ.

Крајем новембра 2011. у Бору је отворен зоолошки врт, један од најлепших у Србији. На површини од око 2 хектара.




Насељена места:

Брестовац - Ново!
Бучје
Доња Бела Река - Ново!
Горњане
Кривељ
Лука
Метовница
Оштрељ
Шарбановац
Слатина
Танда
Топла
Злот

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming