|
Регистрација | Пријави се!



Врњачка Бања



Врњачка Бања се налази у Централној Србији, на шумовитим падинама Гоча, на 230 метара надморске висине. Удаљена је 200 км од Београда. До Врњачке Бање се долази магистралним путем преко Краљева и аутопутем преко Појата.

Седам извора у Врњачкој Бањи је подељено на изворе топле (36,5°C) и хладне (14°C, 17°C и 25,7°C) минералне воде: Топла вода, Снежник, Слатина, Језеро, Бели Извор, Борјак, Врњачко Врело.

Историја коришћења врњачких минералних вода сеже у дубоку прошлост, у време када су ове просторе насељавали келтски Скордисци. После римског освајања Балкана у последњим вековима старе ере и неколико векова нове ере минералне воде су коришцене за пиће и купање, о чему сведочи пронађени римски извор приликом каптаже врњачке топле минералне воде 1924. године и мноштво новчића са ликовима римских императора. Врло је вероватно да се у средњем веку за лековитост врњачких вода знали и новонасељени Словени. После турског освајања Балкана готово да нема података да су врњачке минералне воде биле у употреби, изузев у неколико непоузданих легенди које говоре о томе да су крајем своје владавине Турци ипак знали за лековитост воде и да су их као такве користили.

По ослобађању од Турака почетком 19. века књаз Милош је најмио саксонског геолога барона Хердера да испита минералне изворе у Србији па је тако испитана и врњачка топла минерална вода.

Постоје поуздани подаци да су мештани села Врњаца и околине средином 19. века користили топлу минералну воду за лечење; за купање и пиће користио ју је и жички владика Јања. Ипак историја модерне бање у Врњцима везује се за 1868. годину, када је крушевачки окружни начелник Павле Мутавџић са неколицином добротвора и виђенијих људи из Крушевца, Каравновца (Краљева) и Трстеника формирали Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима, најстарију туристичку организацију на Балкану. Исте године извршена је каптажа два извора топле минералне воде и почело се са изградњом бањских објеката, пре свега купатила. Прва сезона наредне 1869. године потврдила је оправданост оснивања једног таквог удружења и перспективу нове бање. После неколико година стагнације због недостатка средстава за изградњу лечилишта, а помало и небриге државе, осамдесетих година, када бања у Врњцима прелази у државне руке, а нарочито после изградње виле генерала Јована Белимарковића, намесника краљу Александру Обреновићу, Врњачка Бања почиње да се развија у модерно лечилиште.

Нарочити успон Бања доживљава у годинама пред балканске ратове. Врњачка Бања је тада добила велики број модерних пансиона, изграђено је ново купатило, радио је један биоскоп, а у припреми је била изградња другог. Пред саме ратове поред Врњачке Бање прошла је пруга Сталаћ-Пожега, тако да је Бања добила добре саобраћајне везе, са већином већих градова у Србији.

Данас је Врњачка Бања највеће бањско лечилиште у Србији и цењени туристички центар.



Насељена места:

Гоч
Грачац
Липова
Ново Село
Отроци
Подунавци
Рсавци
Руђинци
Станишници
Штулац
Вранеши
Врњачка Бања
Врњци
Вукушица

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming