|
Регистрација | Пријави се!


Жагубица



Насеље Жагубица је седиште истоимене општине на истоку Србије. Окружена је планинама – на западу је Горњак, на југу Бељаница, на истоку се извија Црни врх, а на северу се оцртава обрис Хомољских планина. Ипак, сама варош је смештена у плодној равници, а краси је прелепа околина са бројним културно-историјским и природним споменицима. Најзанимљивије је врело Млаве, које извире практично на самој ивици града.

Према једној легенди, Жагубица је добила име по војсци која је у овим крајевима нестала, односно загубила се. Нажалост, предање није у цело сачувано, па се више не зна о каквој војци је реч, када су људи нестали, да ли су и како страдали. Ипак, усуд изгубљених ратника као да вековима прати и саму варошицу. Окружена венцем планинских врхова, далеко од главних саобраћајница, Жагубица и данас делује даља и усамљенија него што заиста јесте. Од Београда до ње је 167 километара, а од Кучева, Деспотовца, Бора и Петровца на Млави је дели свега педесетак километара. Последњих година, захваљујући, пре свега, туристичкој манифестацији Врела Хомоља.

Први званичан помен Хомоља и Жагубице везује се за осамдесете године тринаестог века када су Дрман и Куделин били господари целог Браничева. Реч је о брду Куделин код Крепољина и Дрменград код Рибара.

Не зна се, како тврде публицисти Љубиша Радовановић и Милорад Ђорђевић из Жагубице, од када датира њихова власт у овим крајевима, али се зна да је архиепископ Данило рекао да су они ту "од многих времена".

Ако је то тачно, онда се мора признати да су признавали власт Бугара или Мађара. По мишљењу многих аутора Дрман и Куделин су били бугарски великаши, нека врста обласних господара, вазали Михајла Шишамана, господара Видина.

Српски краљ Драгутин је покушао да освоји крајеве Хомоља, које су држали Дрман и Куделин, да припоји свом поседу, а на ту земљу је полагао и извесна права што се такође може закључити на основу писања архиепископа Данила. После Драгутинове смрти 1316. године, који је овај крај коначно освојио, Хомоље је припало краљу Милутину.

Хомоље је једно краће време, свега седам деценија, припадало и Немањићима. Цар Лазар је Горњачку клисуру називао Ждрело браничевско, а захваљујући чврстим бедемима град је био довољно безбедан од налета турских чета. Пред крај средњовековне српске државе долази до процвата црквеног градитељства у Горњачкој клисури, а ново седиште државе у Ждрелу није само политичко него и културно и црквено. Године 1274. изграђена је садашња Тршка црква код Жагубице са бројним уклесаним цртежима и словима. То је такозвана примитивна уметност, где се са неколико потеза дају контуре животиња и људи. Детаљна истраживања садржаја на фасади Тршке цркве међутим ни до данас нису обављена.

Иначе, знатно доцније, око 1402. године, настали су манастири Благовештење и Митрополија. За каснију градњу Смедерева, у време деспота Ђурђа, зна се из неких историјских извора, коришћен је и камен из Горњачке клисуре.

Извор реке Млаве, налази се на само 1 км од центра Жагубице. Извор Млаве је природни амфитеатар, који је испуњен водом и формира језеро пречника 25 метара. Дубина амфитеатра је непозната, а мерење која су вршена, успела су да измере дубину од 84 метра. Покушај рониоца да сиђу до дна завршио се на 70-том метру. Поуздано се зна да на дну овог језера постоји сифонски канал из кога дотиче вода под великим притиском.

У стара веремена Хомоље није имало овај назив. По старим географским картама река Млава је извирала испод Хајдучких планина. У време припрема за Косовски бој кнез Лазар прокуне: “Ко не дође у бој на Косово...” и људи и ратници пожурише да на њих клетва не падне. Горштаци овога краја пожурише и стигоше Лазару у Крушевац. Кад их велики кнез Лазар виде онако опремљене, под шубарама и на коњима, повика: "Омоље, омоље (човече, човече)!" Временом омоље доби Х и цео крај се назва Хомоље како се и данас зове.

У народу постоји погрешно мишљење о територији коју обухвата Хомоље. Често петровачки крај и околину Кучева називају Хомољем. Хомоље је само територија данашње општине Жагубица, и то је простор између планина Јежевице, Вукана, Врања, Црног врха и Бељанице, а обухвата насеља: Жагубица, Лазница, Селиште, Милатовац, Суви До, Вуковац, Јошаница, Изварица, Осаница, Крепољин, Брезница, Сиге, Милановац, Крупаја, Близнак, и Липе, заселак Лазнице изгубљен негде у беспућу Црног врха.



Насељена места:

Близнак
Брезница - Ново!
Јошаница
Крепољин - Ново!
Крупаја - Ново!
Лазница - Ново!
Липе
Мали камен
Медвеђица
Милановац
Новарица
Осаница - Ново!
Рибаре
Селиште
Сиге
Суви До
Вуковац

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming