|
Регистрација | Пријави се!



Ковин



Налази се у АП Војводина и спада у Јужно-банатски округ. На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу Дунавом са Смедeревом. Ковинска општина има облик неправилне пирамиде. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава. Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем.

Због свог изузетно повољног положаја, обиља воде и повољне климе подручје општине било је привлачно за живот од најстаријих времена. Његови становници вековима су живели на рачун Дунава. Овај крај, Дунав је повезивао са околним местима и већим центрима и отварао према свету. Овде су још у давна праисторијска времена људи основали једно насеље. Било је то у време цветања старе неолитске, старчевачке културе у VII миленијуму старе ере. То прво "Старчевачко" насеље основано је на месту данашњег "Града".

Неколико стотина година након замирања прве насеобине, у доба "Винчанске" културе, поново је основано на истом месту, нашем "Граду" мало насеље. Живело је у V, IV и делу III миленијума старе ере. Близу два миленијума, у време Бронзаног и Гвозденог доба, и "Град" под утицајем нових историјских услова и дешавања мења своју физиономију. Првобитно мирнодопска, мирољубива насеобина постаје утврђење, одбрамбена тврђава која је својим житељима давала сигурност зависно од потреба и ратних дешавања. То се десило око 1800. године старе ере и од тада па све до 1604. године наше ере (дакле око 3.500 година) "Град" је био маркантна дунавска тврђава мењајући бројне и различите господаре.

Римљани су крајем трећег века наше ере основали тврђаву на левoј, банатској обали Дунава, на месту где ће се десетак векова касније појавити име једног утврђења чији се корени и данас налазе у имену савременог града. Бурна немирна времена Велике Сеобе народа (III - V век) оставили су бројне трагове и више у околном простору "Града" него на самом утврђењу. Овде су се задржавала и прохујала и Хунска племена и Атилини коњаници и Сармати и Гепиди и Готи и Херули... све до Словена, Срба, Турака, Мађара, Немаца, Румуна, Јевреја...

Средњевековна историја Ковина прилично је оскудна и само су понегде у различитим документима очувани драгоцени фрагменти. 1153. године јавља се први пут име насеобине - Quewen, а нешто позније срећу се имена Kewy, Кеве, а од друге половине XVII века Кубин. 1894. године град се зове Темескубин, 1911. Кевевара да би 1919. постао Ковин. У управну област Kewy до краја XIV века често су упадали Турци да би након пада Смедерева 1456. године била уништена.

Последњи пут ова област се спомиње 1471. године, а у њој су постојале три тврђаве, три вароши и седамдесетдва насеља. Остало је записано да је црква и тврђави била посвећена Богородици, а у њој је половином XIV века постојао францискански манастир.

Након пада Смедерева и упада Турака у Банат већи део становника Ковина побегао је на дунавско острво Чепел (околина Будимпеште), где су Срби основали Kis Kewy, који је касније добио име Српски Ковин. Турско име Ковина било је Куфин. Забележила је историја да је тврђава 1478. године била у лошем стању. Доласком Турака насеље и тврђава све више губе своју важност и значење. У јуну 1604. године овим простором прохујале су јединице мађарске царске војске и заузеле ковинску тврђаву коју је, бранило 800 Турака. Нешто касније, податак из 1626. године показује да је посаду ковинске тврђаве сачињавало 1000 коњаника и исто толико пешака.

После тога ковинска тврђава се не спомиње, а 1685. године Ковин већ припада панчевачком санџаку, након што је после освајања Панчева, гроф Мерси пошао у Паланку и ослободио Ковин од Турака.Убрзо након тога, када је организована аустријска провинција Темишварски Банат, Ковин је додељен панчевачком дистрикту.

Тако, 1717. године Ковин је имао 50 кућа, а већ наредне године је преко Дунава постављен мост од бродова.



Насељена места:

Баваниште
Делиблато - Ново!
Делиблатски песак
Дубовац
Гај
Мало Баваниште
Мраморак
Плочица - Ново!
Скореновац
Шумарак

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming