|
Регистрација | Пријави се!



Коцељева



Општина Коцељева се налази у плодној Тамнавској равници у северозападном делу Централне Србије. Окружена је Колубарским басеном на истоку, Мачвом и Поцерином на западу, Сремом на северу, планинским побрђем Влашића и ваљевске Подгорине на југу. Обухвата јужни део Посавотамнаве која за разлику од других географских целина није јасно географски дефинисана. У административном погледу припада Мачванском округу у чијем саставу су још општине Богатић, Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник, Шабац и Владимирци.

Од најранијих времена до данас ово подручје назива се Тамнава, јер река Тамнава својим средњим током протиче кроз овај крај. Име Тамнава је старо и помиње се још у писмима краља Жигмунда 1426. године као жупа у Мачви која захвата углавном "regio fluwio Tamnava". Реч Тамнава према речима Ранке Куић је келтског порекла, а њено значење је: Река грозничаве (бесне) богиње Анаве или река богиње Ане са брежуљака. У XVIII веку, у доба аустријске окупације Београдског Пашалука, већи део ове области био је саставни део палешког округа са центром у Палежу, данашњем Обреновцу, а мањи, западни део, шабачког дистрикта са средиштем у Шапцу. После Свиштовског мира, Тамнава је била подељена на источни и западни део, који су се звали истим именима и имали кнежеве наше народности. Шабачка Тамнава и тада је била у међама Посаво-тамнавског среза.

У табеларном прегледу насеља и становништва турске управе из 1604. године, Суботица се помиње са пет кућа, а насеље Коцељева се уопште не помиње као такво већ као "Горња и Доња Спасојевица". Под називом Коцељева, насеље се први пут помиње у спису палешког и шабачког дистрикта који је 1737. године саставила Београдска администрација, без даљих података. Само име Коцељева је добило по биљци "коцеља"(кисељак), које у овим крајевима има у изобиљу. Мада постоје и мишљења да је Коцељева добила назив по имању Кнеза Коцеља, као Коцељево имање.

Погодан географски положај овог подручја утицао је да оно буде насељено од праисторијског времена, прецизније, од времена старијег неолита (старчевачка култура), па у континуитету до римског освајања ових крајева (антички период). Од I до IV века нове ере Тамнава је била у склопу Римске империје, припадајући административној јединици-провинцији Панонија, чије је седиште било у Сирмиуму (данашња Сремска Митровица).

У стварању услова за дизање Првог српског устанка и његов каснији ток, велики значај имао је поп Лука Лазаревић (1774-1852), најпознатија личност овог краја из тог периода. Рођен у Свилеуви, селу удаљеном 9 км од Коцељеве, међу првима се придружио устанку 1804. године. Поп Лука Лазаревић нарочито се истакао у боју на Свилеуви када се са својом војском утврдио на Гомилици и допринео једној од првих победа над турском војском, односно омогућио да устаници ослободе Ваљево, а у јуну исте године постављен је заједно са протом Матејом Ненадовићем за команданта сектора на Дрини.

1. маја 1839. године, после великих административних промена у Србији, село Коцељева је, (по први пут у историји свог постојања), заједно са селом Бресница, добило статус Општине са Примиритељним судом, који ће у континуитету задржати до данас.

Деведесетих година XIX века, у време када се у Коцељеви налазио Јанко Веселиновић, она почиње да прима обележја варошице. Имала је школу, цркву, општину, три кафане, три трговине са разноврсном робом, две опанчарске и две ковачке радње. Јанко Веселиновић је био учитељ у Свилеуви и Коцељеви. Марта 1889. године изабран је за председника општине и на тој дужности остао до септембра 1890. године. Људи овог краја оставили су снажан утисак на књижевника Јанка Веселиновића, па их је трајно забележио у својим најпознатијим приповеткама.

У време Првог светског рата, народ Коцељеве делио је судбину осталих делова Србије. Велике битке (Церска и Колубарска) вођене су у непосредној близини ове територије, а у њима су бројно учествовали и становници Тамнаве. Из села Драгињe, Степа Степановић - командант Друге армије, руководио је Церском битком.

На брду Жућак, изнад Коцељеве вођена је битка између наших и непријатељских снага, а налазећи се близу фронта, становници околних места вукли су топове на Цер и довлачили рањенике у Драгиње и Коцељеву. У периоду између Првог и Другог светског рата Коцељева се још више развијала, а њен живот постајао интезивнији и разноврснији. Коцељева је 1924. године добила статус варошице.

1. јануара 1960. године, општина Коцељева увећава се за још 11 нових села, и у том саставу остаје до данас.

До доношења Статута општине Коцељева 1974. године, Коцељева се звала Коцељево. Статутом од 1974. године то се мења, и Коцељеви се враћа њен изворни назив Коцељева, како се звала до 1945. године. То је потврђено и у Службеном гласнику из 1977. године.



Насељена места:

Баталаге
Брдарица
Бресница
Доње Црниљево
Драгиње - Ново!
Дружетић
Галовић
Голочело
Градојевић
Каменица
Љутице
Мали Бошњак
Суботица
Свилеува
Зукве
Ђуковине

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming