|
Регистрација | Пријави се!


Крагујевац



Град Крагујевац је привредни, културно-просветни, здравствени и политички центар Шумадије и Поморавља и суседних региона. Налази се у срцу Шумадије и Србије, јужно од главног града Србије, Београда удаљен је 140 километара аутопутем Е10. Простире се на површини од 835 квадратних километара, са 57 насељених места и 78 месних заједница.

Подигнут је на обалама Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина. За избор места при оснивању насеља били су од утицаја и бројни водотоци. Наиме, кроз уже градско подручје тече река Лепеница и налазе се ушћа њених притока. Долинама поменутих водотокова и благим развођима између њих, Крагујевац је у прошлости повезивао Гружу, Лепеницу и Рудник са Поморављем, куда пролазе саобраћајнице међународног значаја.

Бројни археолошки налази са подручја Крагујевца и шире околине доказују да се на овом простору још у праисторији одвијао друштвени живот. Мада нема поузданих података, данашње насеље ипак има много краћи век. Први писани запис о насељу начинили су Турци 1476-77. године, пошто се дотадашње хришћанско становништво повукло из њега, након турског преузимања.

Историјске претпоставке говоре да је у том тренутку насеље могло постојати барем пола века. Од тада готово пуст, као и цела Шумадија, Крагујевац оживљава у другој половини XV века када у њему Турци подижу ново насеље. Све до доба ослободилачких народних устанака у XIX веку, већину становника чине Турци, изузев за време две аустријске управе: прве 1689-90. године, а друге 1719-1738. године. У том периоду забележено је знатно досељавање хришћанског становништва.

Прави процват Крагујевац доживљава од 1818. године када је проглашен престоницом обновљене Србије. Наиме, повољан средишњи географски положај, национално хомогено становништво за разлику од Београда у коме је била турска управа, навели су кнеза Милоша да се определи за Крагујевац, који постаје државни центар. Настаје нова варош као супротност наслеђеној турској паланци.

Крагујевац је у новијој историји имао периоде великих криза. Од 1941. до 1944. године велика ратна криза са масовним стрељањем становништва и рушењем индустрије. Резолуција ИБ-а 1948. године донела је економску блокаду, расељавање крагујевачке војне индустрије и пад броја запослених у граду на око 4.000. После тих кризних времена планирани су правци развоја града. Прво је носилац била војна, а потом ауто индустрија.



Насељена места:

Аџине Ливаде - Ново!
Баљковац
Ботуње
Букоровац
Церовац
Чумић
Цветојевац
Десимировац
Дивостин
Добрача
Доња Сабанта
Доње Грбице
Доње Комарице
Драча
Драгобраћа
Дреновац
Дулене
Ердеч
Голочело
Горња Сабанта
Горње Грбице
Горње Јарушице
Горње Комарице
Грошница
Јабучје
Јовановац
Каменица
Корман
Котража
Кутлово
Љубичевац
Лужнице
Мала Врбица
Мали Шењ
Маршић
Маслошево
Миронић
Нови Милановац
Опорница
Пајазитово
Поскурице
Прекопеча
Рамаћа
Ресник
Рогојевац
Шљивовац
Страгари
Трешњевак
Трмбас
Угљаревац
Велика Сугубина
Велике Пчелице
Велики Шењ
Вињиште
Влакча
Ђурисело

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming