Tweet |
Општина Кучево се налази у југоисточном делу Браничевског округа и захвата крајње обронке Хомољских планина са постепеним преласком у Стишку долину.
Захваљујући племенитим металима, злату и сребру, простор Кучева и околине, реке Пек и њених притока и околног прибрежја, познат је још од давнина. Неки подаци говоре да су на обалама ове златоносна реке златно руно тражили још Јасон и древни Аргонаути.
Прво познато име насеља, (тада римског утврђења у коме се складиштило злато, сребро и гвожђе добијено у оближњем руднику), је Guduskum и везује се за 128. годину нове ере, за време владавине императора Хадријана, који је и посетио овај рудник 173. године нове ере. У подграђу ове римске утврде, вековима касније нићи ће насеље под именом Кучево.
Помен овог имена историја први пут бележи у 13. веку, када угарски краљ Ладислав IV, 1273. године, именује Грегоријуса за бана области Кучева и Браничева, да би ова област ушла у састав немањичке Србије 1382. године, као мираз уз снаху краља Милутина.
Падом Смедерева и доласком Турака у ове крајеве, губи се име Кучево, а област и насеља добијају име Крушевица. У време Милоша Обреновића називу се додаје Горња. Горња Крушевица 1882. године постаје средиште Среза Звишког, а 1886. године, на предлог историчара Милана Ђ. Милићевића и уз подршку академика Стојана Новаковића, Кучеву се враћа његово старо име, које и данас носи.
Од Гудускума до данашњег Кучева, овај градић у североисточној Србији, у средњем току реке Пек, траје скоро два миленијума.
Насељена места:
Благојев Камен |
Бродица - Ново! |
Буковска |
Церемошња - Ново! |
Церовица |
Дубока |
Гложане |
Каона - Ново! |
Кучајна |
Љешница |
Мала Бресница |
Мишљеновац |
Мустапић |
Нересница |
Поповац |
Раброво |
Раденка |
Ракова Бара |
Равниште - Ново! |
Сена |
Шевица |
Српце |
Турија |
Велика Бресница |
Волуја |
Вуковић |
Зеленик |
© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming