|
Регистрација | Пријави се!


Лајковац



Општина Лајковац се налази у Западној Србији, у средњем делу колубарске долине. Река Колубара, притока Саве, протиче у близини центра Лајковца.

Територијално припада Колубарском округу, заједно са општинама Ваљево, Мионица, Уб, Љиг и Осечина, а граничи се са Лазаревцем, Ваљевом, Убом, Мионицом и Љигом.

Територија општине Лајковац има врло занимљиву историју која датира још од периода римске империје. Најстарије археолошко налазиште је локалитет Анине у сливу реке Љиг, на територији села Ћелије. На овом локалитету, који се истражује, откривени су остаци палате која је вероватно припадала високом римском великодостојнику.

За време владавине краља Драгутина 1284. године, територија општине први пут долази под српску власт. Краљ Драгутин ово подручје добија као мираз од свог таста, угарског краља. Из тог периода потиче и први писани документ о неком локалитету са територије ове општине, а то су утврђење Непричава и село Пепељевац. У периоду владавине краља Драгутина оба локалитета имају статус дистрикта (округа). После косовске битке ова територија поново пада под угарску управу, тако да у Повељи угарског краља Жигмунда из 1392. године дистрикте Пепељевац и Непричава налазимо као делове његове територије.

Падом деспотовине 1459. године, област долази под управу Отоманске империје. Целокупно становништво се тада иселило преко Саве и Дунава у познатим сеобама.

Пред крај 1803. године у манастиру Боговођа је одржан састанак кнезова и виђенијих људи тадашње Србије, на којем је одлучено да се подигне буна против отоманске власти. Верује се да је састанак одржан у манастирском конаку. Основни разлог за претпоставку да је тај састанак одржан у манастиру Боговађа је значај и углед Хаџи Рувима (световно име Рафаило Нешковић), архимандрита манастира Боговађа. Хаџи Рувим се сматра не само најобразованијом већ и најутицајнијом личношћу у предвечерје Првог српског устанка.

Варошица Лајковац, као средиште Општине, настала је проласком првог воза на релацији Обреновац – Ваљево 1908. године. О томе говори и чувена песма Иде Миле Лајковачком пругом.

Током Првог светског рата на овим територијама водила се знаменита Колубарска битка. Најжешће борбе вођене су на локалитету Врапче брдо. Посмртни остаци српских војника страдалих на Врапче брду сахрањени су (спомен-костурница) у цркви у Ћелијама.

Као територијална јединица општина Лајковац настала је после Другог светског рата од делова општина Уб, Мионица и Лазаревац. Територије лево од реке Колубаре припадале су општини Уб, а десно од Колубаре и лево од реке Љиг општини Мионица.

Лајковачка пруга

Лајковац је био највећа раскрсница уских пруга у бившој Југославији. Прича се да је лајковачка станица имала укупно 49 скретница и 41 колосек. Са пругом је у овај град стигло 25 нација. Занимљиво је да је у Лајковцу 1911. године основана католичка цркву, пре православне цркве.

Све док Ћира није пензионисан у Лајковцу је радило 1.500 железничара. У ложионици је било чак 50 парних локомотива које су вукле возове на све стране. Пролазиле су на сваких 10 минута. И данас се прича како је гарава локомотива, окићена венцима, кошуљама и пешкирима, повукла први воз с угледним путницима од Забрежја ка Ваљеву, а узбуђена деца викала: Нано, шпорет вуче шифоњере.

На славно железничко време Лајковца данас још подсећају ложионица, у оквиру које је било и градско купатило, гвоздени мост, бункер, парна локомотива изложена у центру града. Лајковац је препознатљив и по водоторњу, јединственој грађевини и у бившој Југославији. Изграђен је пре Првог светског рата, обезбеђивао је воду парњачама све до 1969. године.

Ко је Mиле из песме Иде Миле Лајковачком пругом

Повод за полемику била је тврдња књижевника Моме Капора да је Миле, који ризикује да га воз из Ваљева згази ко кишну глисту, заправо извесни Миле Лазаревић и да он никада није ишао сам, већ са једним другом, Милисавом Стојковићем. Ту истину Капору је, како је навео у својој колумни, открио неименовани старац из Лајковца.

Код нас у Лајковцу, нема много светла на бандерама, а и блатњав је пут, па је Миле (Лазаревић), кад би се накресан враћао својој далекој кући, ишао пругом да не залута по мраку. А никада није ишао сам, већ са једним другом, Милисавом Стојковићем..., пренео је Капор старчево сведочење.

О томе ко је Миле из песме о лајковачкој прузи, у својој књизи успомена Железнички чвор Лајковац и Лајковчани, пише и Божидар Радојичић (1926), који тврди да је у питању доктор Миодраг Миле Банковић, дугогодишњи лајковачки лекар.

Наводе Моме Капора су оспорили и књижевник Родољуб Степановић, родом из мионичког села Ракари, и електроинжењер Александар М. Миловановић, пореклом Љижанин. Они кажу да је за колубарске сељаке пруга била спас од блата из којих се ни запреге нису лако чупале, као и да је сем истине да Срби у том крају једу рибу само кад посте, а то чине ретко, све друго шегачење са Колубарцима и сељацима.

О томе како је песма Иде Миле лајковачком пругом постала хит сведочи Томислав Бајић, један од двојице интерпретатора народних песама познатијих као браћа Бајић, родом из лајковачког села Јабучје.

Томислав је ту песму лансирао на плочи снимљеној 1981. године.

Песма је настала између 1908, када је прорадила лајковачка пруга уског колосека, и 1954. када сам је први пут чуо, каже Бајић и наводи да је та песма снимљена по наговору оперског певача Живана Сарамандића, са којим се Томислав знао из гимназијских дана у Аранђеловцу, одакле је Сарамандић.



Насељена места:

Бајевац
Боговађа - Ново!
Ћелије
Доњи Лајковац
Јабучје
Лајковац (село)
Мали Борак
Маркова Црква
Непричава - Ново!
Пепељевац
Придворица
Ратковац
Рубрибреза
Скобаљ
Словац
Степање
Стрмово
Врачевић

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming