|
Регистрација | Пријави се!



Липљан



Град у средишњем делу Косовог поља, чији остаци леже на месту истоименог данашњег насеља, на десној обали Ситнице, око 16 км јужно од Приштине. У римско доба био је један од најважнијих градова Балканског полуострва, али је порушен за време сеобе народа. У II веку имао је и своје мученике - Флора и Лаура. Град је обновљен за време цара Јустинијана 527-565. када је и преименован у Iustiniana Secunda.

Први пут се помиње у “Краткој историји” Јована Скилице као један од градова чији су посланици после смрти цара Јована Владислава (фебруара 1018) дошли у Мосинопољ да изразе покорност византијском цару Василију II. То значи да је Липљан у претходном периоду, од првих година устанка кометопула, био под влашћу цара Самуила и његових наследника. Године 1019. Липљан се помиње у првој хрисовуљи Василија II издатој Охридској архиепископији, као епископско седиште под именом Липенион. Под истим именом, и као “мали градић”, помиње га Ана Комнина у “Алексијади”.

Описујући освајања Стефана Немање, његов син Стефан Првовенчани наводи да је он, поред осталог, приложио “земљи свог отачаства” и област Липљана.

Уз Призрен, као један од два византијска града које је Немања заузео, Липљан је био центар епископије у српској Цркви и држави. Липљан је у XIV веку заменила Грачаница, а трећа епископија формирана је у Хвосну, код Пећи.

Турци освајају Липљан 1455, пошто су узели Ново Брдо, Трепчу, Бихор и друга места на Косову. Три недеље после пада Новог Брда био је заузет и Призрен, па чак и зетски стари град Медун, који је морао примити турску посаду. Тако је и читав преостали део Јужне Србије дошао под турску власт.

Код Липљана је 1832. вођена битка између царских трупа и босанских феудалаца. Султанову војску је поразио Хусеин-бег Градашчевић. После те битке било је потребно још 20 година да се сломи отпор босанских феудалаца који су тражили аутономију Босне. За ову победу Градашчевић је добио надимак Змај од Босне.

У Липљану још постоје остаци двеју већих цркава. Црква Ваведења Св. Богородице сазидана је пре 1331. године, када ју је српски краљ и цар Стефан Душан (Душан Силни) даровао светогорском манастиру Хиландару. Године 1441, по доласку Турака и паду Новог Брда, црква је срушена и запаљена. О том страдању сведочи запис урезан на фресци у апсиди цркве. На многим фрескама и иконостасу урезано је још преко седамдесет записа који говоре о даљој судбини цркве, све до XX века. Приликом стручне темељне конзервације урађене 1955/58. године испод цркве су пронађени темељи једне старохришћанске тробродне базилике и једне позновизантијске базилике. У цркви је сачувано око 95 квадратних метара живописа из XIV и XVI односно XV века.

Друга липљанска црква посвећена је хришћанским мученицима Флору и Лавру са Косова, који су страдали у II веку Црква је саграђена у XX веку.



Насељена места:

Андровац
Бандулић
Бањица
Брус
Бујанце
Буковица
Челопек
Црни Брег
Чучуљага
Дивљака
Добротин
Доња Гуштерица
Доње Гадимље
Гланица
Главица
Глоговце
Голешко Врело
Горња
Горње Гадимље
Гуштерица
Гувно Село
Јањево
Клечка
Коњско
Коњух
Крајиште
Крајмировце
Лалетић
Лепина
Липовица
Ливађе
Луг
Лугаџија
Магура
Мала Добрања
Мали Алаш
Мало Грацко
Мало Рибаре
Маревце
Медвеце
Мирена
Мухаџер Бабуш
Ново Рујце
Оклап
Окосница
Плитковић
Потуровце
Рабовце
Радево
Русиновце
Седларе
Шишарка
Скуланево
Словиње
Смолуша
Старо Грацко
Старо Рујце
Суви До
Тећа
Топличане
Торина
Трбовце
Вариговце
Велика Добрања
Велики Алаш
Велико Рибаре
Вогачица
Врело
Вршевце
Злокућане

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming