|
Регистрација | Пријави се!


Село Костолац (Пожаревац)



Села Стари Костолац и Дрмно која се налазе на 13км од Пожаревца, леже на остацима античког града Виминацијума, главног града римске провинције Горње Мезије. Величини и значају града допринели су богато залеђе у долини Млаве и изузетно повољан географски положај, а стратешки је играо велику улогу у систему одбране северних граница Царства.
Град је настао на територији келтског племена Скордиска. Из историјских извора је познато да је Виминацијум био значајно војно упориште у коме је била стационирана римска легија (legio VII Claudia Pia Fidelis). насеље је добило градски статус у првој половини 2.века, у време Хадријанове владавине, највероватније 117.године, када добија статус муниципија (Municipium Aelium Viminacium). Даљи успон Виминацијума делимично је прекинут епидемијом куге за време Марка Аурелија, али само на кратко. Средином 2.века постаје седиште намесника Горње Мезије и свој врхунац достиже за време Септимија Севера крајем 2.века. Почетком владавина Гордијана 3. (238-244)постаје године 239.колонија и добија право ковања новца. У непосредној близини Виминацијума 284. одиграла се пресудна битка за превласт над овим просторима између двојице римских императора, Деоклецијана и Карина. О овом времену сведочи мермерни портрет Кариновог сина Каринуса.
Готово да није било римског императора који није прошао кроз Виминацијум или у њему боравио дуже или краће време. Од посета римских императора, свакако, треба поменути боравак Хадријана који у Виминацијуму два пута организује лов. У два маха га посећује римски император Септимије Север, а касније су у њему боравили и други императори: Гордијан 3., Филип Арабљанин, Требоније Гал, Хостилијан, Диоклецијан, Константин Велики, Констанције 1. и Јулијан. последњи император који је посетио Виминацијум био је Грацијан.
У 4. веку Виминацијум је био значајно епископско седиште. Град је дефинитивно разорен средином 5. века у најезди Хуна. Град никада више није бновљен, а као војно упориште помиње се у 6. веку у време владавине Јустинијана.
У 19. веку још су се назирали обриси античког града Виминацијума и војног логора: широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод, градски бедеми и куле. крајем 19. и почетком 20. века М. Валтровић и М. Васић су на десној обали Млаве, на локалитету Чаир, обавили археолошка истраживања која су показала да је логор имао правоугаону основу, димензија 442х338 м и да се недалеко од његових западних бедема налазило цивилно насеље на површини приближно од 220 ха уже градске територије.
Нова археолошка ископавања започета у последњој четвртини 20. века и трају и данас. Истражено је 13.500 гробова и прнађено више од 30.000 предмета који сведоче како о значају и величини самог града, тако и о свакодневном животу његових становника. Посебну пажњу привлаче фрескосликане гробнице, настале средином 3. и у првој половини 4. века, које својим колоритом и представама представљају посебан куриозитет у уметности не само римског периода. Сви до сада откривени археолошки објекти(терме, северна капија, маузолеј, меморија, аквадукт)налазе се на подручју недавно отвореног археолошког парка Виминацијум.

Линк





Додај фотографију

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming