|
Регистрација | Пријави се!



Милешево (Пријепоље)



Манастир Милешева

У непосредној близини Пријепоља, на реци Милешевки, налази се један од најпознатијих српских средњевековних манастира и најзначајнији манастир у долини Лима - Милешева који свакодневно посећују верници, туристи, пролазници који на обали Милешевке траже, а неки и налазе, одмор и мир од свакодневне вреве.

Милешеву је подигао краљ Стефан Владислав у првој половини 13. века као своју задужбину и у њој је и сам сахрањен.

Оно што овај манастир, рађен у рашком стилу, чини препознатљивим не само у Србији, већ и у свету није то што је седиште епископије Српске православне цркве или то што су у припрати биле положене мошти светог Саве које су Турци у 16. веку спалили на Врачару. Милешева је најпознатија по свом фреско сликарству, а пре свих фресци Бели анђео која је у склопу целине "Мироноснице на Христовом гробу".

У 16. веку преко ње била је насликана друга фреска, па је Бели анђео био сакривен све до 20. века када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.

Фреске манастира Милешева убрајају се у најбоља европска остварења 13. века. Иако нису остала забележена имена живописаца, познато је да су били Грци, који су школовани у неком од великих центара Византије, у Цариграду и Никеји. Током турских разарања, милешевске фреске су претрпеле огромна оштећења, а обновљење су током 16. и 17. века. Конзервација је урађена средином 20. века. Данас је Милешева под заштитом Унеска као део светске културне баштине.

Колико је фреска “Белог анђела” очарала свет током двадесетог века говори и податак да је први сателитски пренос видео сигнала 1963. године између Европе и Северне Америке садржао слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европе Америци. Исти сигнал је нешто касније послат и у космос. Предивни анђео из Милешеве одабран је као универзални симбол свеколиког мира.

Милешева се данас не види са пута. Окружена је конацима, библиотеком, капелом, епископским домом. Звоник са руским звоном тешким девет тона налази се у близини олтарског простора цркве.

Свети Сава је био симбол Милешеве, што је пресудно утицало на њен углед и значај. Његов култ је овде негован и ширио се у све крајеве земље. Светог Саву су поштовали и веровали у његову моћ исцељивања. Милешевски калуђери су увек наглашавали своју улогу чувара његових моштију, чак и када су оне однете и спаљене.

Као оснивач српске цркве, светац, заштитник и чудотворац, Свети Сава је био извор књижевних дела и бројних народних предања која су се преносила у све крајеве насељене Србима. Турци су сматрали да ће уништењем његових моштију Србе најоштрије казнити за побуну и зауставити њихов национални полет. Тако је Милешеву изненада задесила несрећа када су Турци 1594. и 1595. године однели њену највећу светињу - мошти Светог Саве и спалили на Врачаревом брду у Београду.

У Милешеви је остао портрет Светог Саве, фреска за коју се сматра да представља његов највернији приказ, пошто је фреска сликана за његова живота.

Култ Светог Саве, међутим, није после тога замро. Он је и данас важи за највећег Српског просветитеља.






Додај фотографију

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming