|
Регистрација | Пријави се!



Јошаничка Бања (Рашка)



Јошаничка Бања се налази на обронцима Копаоника (24 км), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 м и има карактеристике климатског лечилишта.

Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. 1978. године обновљена су истраживања, и на дубини од 230 м откривени су нови извори капацитета до 2 л у секунди температуре до 48 степени целзијусових, истог састава као и остали извори.

Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и доистзоријски становници овог подруцја. Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.

Наредне 1835 године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846 године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.

У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија.


Милунка Савић

Милунка Савић рођена је 1888. године у селу Копривници код Јошаничке Бање. У Балканским ратовима 1912-13. године борила се као добровољац – одсечене косе, преобучена у мушкарца, пријавила се уместо свог брата јединца који је требало да буде мобилисан.

Најзаслужнији што је сећање на Милунку Савић сачувано је Антоније Ђурић, аутор књиге “Солунци говоре”. О првом сусрету са њом почетком друге половине прошлог века, писао је:

“Трошна кућица на Вождовцу. Осма улица број двадесет пет.

Кућа Милунке Савић. У њој старица. Сама. Муж Вељко давно умро. Кћер Милена у болници. Три усвојене кћери: Зорка, Вишња и Милка – давно засновале свој породични дом…

Позивали су је на прославе јубилеја, прославе, путовања на ратишта, на гробове палих. Ишла је и сусретала своје ратне другове…

На такве свечаности одлазила је у шумадијској народној ношњи. На њеним грудима блистао је ред највиших одликовања. Официри школовани у Сен Сиру, Вест Поинту, чувеним војним академијама, застајали су – гледајући је. Били су почаствовани присуством те жене, али о њој нису знали ништа. На једном свечаном пријему, пришао јој је један млађи страни пуковник и рекао:

- Мадам, одликовања која ви носите недостижна су за већину војника. Борио сам се у Другом светском рату. Али, ви сте без сумње, у своје време били храбрији. Можете ли да ми кажете свој чин?!

Милунка се осмехнула и рекла:

- Зашто не, пуковниче, ја сам – наредник…

Пуковник у белом свечаном мундиру стао је мирно… Честитао јој је, искрено… Тако су у ставу мирно пред њом били генерали и војводе, министри и дипломате. Где год се појавила, пленила је својом једноставношћу и скромношћу. Прича о њој ширила се попут пожара. Сви су желели да је упознају, проговоре коју реч, да јој честитају, да чују понешто од оних страшних успомена…”

Милунка Савић умрла је 84. години, 5. октобра 1973. године. Сахрањена је на Новом гробљу.


Патријарх Герман

Патријарх Герман је рођен 7. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи. На крштењу је добио име Хранислав. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију започео је у Београду а завршио у Сремским Карловцима 1921. године.

На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија, 13. септембра 1958. Био је 32 године патријарх Српске православне цркве од 1958. до 1990.

Једна од највећих заслуга патријарха Германа је та што је успео изборити се за наставак изградње Храма Светог Саве у Београду, после вишедедеценијске борбе градња је одобрена 1984. Забележено је да је патријарх Герман 88 пута подносио молбе и водио разговоре са разним инстанцама власти, док се није изборио за наставак градње, после 26 година његове службе. Изградња храма је поново почела када је 12. маја 1985. одслужена архијерејска литургија и постављена повеља.

Патријарх Герман се упокојио 27. аугуста 1991. и сахрањен је у цркви Светог Марка у Београду.






Додај фотографију

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming