|
Регистрација | Пријави се!



Власина (Сурдулица)



Предео изузетних одлика "Власина" се налази највећим делом на територији општине Сурдулица, а мањим делом на територији општине Црна Трава. Границама природног добра у оквиру прве општине обухваћени су делови следећих катастарских општина: Власина Рид, Власина Округлица, Власина Стојковићева, Божица, Клисура, Драјинци и Грознатовци, а у другој општини је захваћен део катастарске општине Црна Трава.

Власинско језеро је вештачко језеро, настало изградњом бране и акумулације на месту истицања реке Власине из Власинске тресаве, а за потребе хидроелектране. Изградња бране је почела 1946., а завршена је 1949. године. Пуњење језера је почело 1949. године, а изградња целог система и све четири хидроелектране трајала је до 1958. године. Висина бране је 31 м, дужина бране је 220 м и 5 м ширина.

Власинско језеро је јединствено по пловећим тресетним острвима којих има од 100-300 од којих одвајамо три велика. Највеће плутајуће острво звано Моби Дик широко је 200 а дугачко 400 метара, прави горостас, прекривено је растињем многих врста трава, врбом и брезом. Јединствена биљка на свету која расте на неким од ових острва је људождерка, која је тако названа јер се храни инсектима.

Поред тресетних плутајућих ту су и два статична острва Дуги Дел и Страторија која се налазе на средини језера, и представљају предиван украс. Острва су прекривена јелом и брезом па су станиште многобројних врста птица које се могу видети, а и сама острва су као таква заштићена природна станишта.

У даљој прошлости на месту овог језера била је Власинска тресава највећа у Србији са местимично видљивом воденом површином. Услед субпланинске климе, при ниским температурама ваздуха, долазило је до испаравања и отицања воде, која је акумулирала од падавина и притицала из потока са осталих брда. Због тога је најпре настала мочвара која је зарашћивањем и труљењем органског света преобраћена у тресаву. Могу се видети и наслаге тресета поред обале.


Легенда о „Црном воденом бику“

Некада давно је у језеру живео „водени бик“ који је често излазио ноћу из воде на обалу, пасао траву и убијао говеда сељанима која су око језера пасла траву.

Како је поубијао много говеда и задавао сељанима велики страх, неки ковач се досетио да свом волу окује рогове гвожђем и пусти га да пасе крај језера. Кад водењак изађе из воде и полете ка ковачком волу, овај га прободе окованим роговима те се водени бик врати у језеро и више се никад није појавио, већ само 1827. године пред руско-турски рат и српско-турски рат, кад се из језера чула рика бика да се тресла цела околина, а из воде су избијали велики мехури (клабурци).





Додај фотографију

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming