|
Регистрација | Пријави се!



Горње Неродимље (Урошевац)



Само пет километара западно од Урошевца, на обронцима Шар планине, на највишој коти у кањону Неродимке, све доскора налазили су се остаци српског средњовековног града Неродимља - некадашњег седишта истоимене жупе и престонице Немањића.

Наиме, већ у раном средњем веку на том месту постојала су насеља Горње и Доње Неродимље.

На брду које их раздваја у другој половини XIII века саграђен је велики и добро утврђен град, а нешто касније и дворац, у коме је дуго времена столовао краљ Милутин, који је ту, у Неродимљу, 1321. године и умро.

У историјским изворима овај, за Србе изузетно значајан средњовековни град, помиње се и као Породим или Породимље. У њему је једно време боравио краљ Стефан Дечански. Историчари такође бележе да је у двору у Неродимљу 1371. године окончао живот и цар Урош, последњи велики Немањић, који се на челу српске државе налазио од 1355. године.

Сукоб у Неродимљу се 1331. године догодио жесток сукоб између Стефана Дечанског и његовог сина Душана, који је од тада постао краљ, а 1346. проглашен за цара тада велике и моћне Србије. Породични сукоб, како су утврдили историчари, завршио се неславно за оца Стефана, који је бекством у оближњи утврђени град Петрич покушао да се избави невоље, али га је ту Душан са својом пратњом сустигао, а онда је уз јако обезбеђење спроведен у Звечан, на истоименом брду код Косовске Митровице, где је заточен.

Током XIV века на просторима Неродимља, тадашње престонице Немањића, подигнуто је неколико цркава и манастира. Тако су у Горњем Неродимљу саграђени манастир и црква Светих Арханђела, нешто касније (али, такође у XIV веку) манастир посвећен Светом Урошу, а у Доњем Неродимљу црква Светог Стефана (XIV век) и цркве Светог Николе иСвете Богородице (XV век).

У порти манастира Светих Арханђела све доскора вегетирао је столетни бор, који је, по народном предању људи овог краја, засадио цар Душан.

Зуб времена и драматична историјска збивања током вишевековне турске окупације учинили су да је највећи део споменичког блага, укључујући и сам дворац Немањића, уништен. Али, без обзира на сва разарања и пустошења која су учињена у време Османлија, све доскора били су очувани остаци краљевских здања, зидине средњовековног утврђеног града, темељи порушених и опљачканих манастира и цркава, као и други значајни трагови меморијалног карактера. На жалост, у време последњих великих сукоба на Косову и Метохији (током 1999. године, у време бомбардовања српских градова и села, а и касније, након што је над Косметом успостављен протекторат) уништени су и ти преостали трагови средњовековног Неродимља.

Необуздана шиптарска војска сравнила је са земљом све што је подсећало на српску средњовековну државу и Немањиће, па је тако до темеља разорен и релативно добро очувани манастир Светог цара Уроша из XIV века, који је био познат по томе што је у њему боравио и умро цар Урош, који је децембра 1371. године ту и сахрањен.

По народном предању, манастирску цркву Успенија пресвете Богородице подигла је над синовљевим гробом царица Јелена, мајка Урошева. По турским документима, манастир је 1487. године напуштен, а његове велике поседе користили су сељаци из околине. Међутим, у Житију цара Уроша патријарх Пајсије 1584. године пише о обнови цркве Успенија пресвете Богородице и изградњи новог кивота.

Током XVI и XVII века српске цркве и манастири на Косову и Метохији често су били на удару пљачкаша и вандала сваке врсте, јер се у манастирским ризницама чувало културно благо које су стварали нараштаји Срба током многих деценија.

Понекад је грамзивост и верски фанатизам достизао такве размере да је за православно монаштво довођен у питање и сам опстанак на овим просторима. Непосредни учинци свега тога најбоље су видљиви управо у Неродимљу, где су са лица земље нестали и последњи видљиви трагови српског постојања кроз векове.



Порекло становништва, село ГОРЊЕ НЕРОДИМЉЕ (Урошевац)
Објављено: јул 20, 2014 На: Војислав Ананић, Завичај - Села И Градови |

Село је у планинском подножју Куркулице и Неродимске планине, на реци Неродимки, при њеном излазу у Неродимско поље.

Главни део села је збијеног типа. Али селу припада и заселак Стојковићи, који се сада рачуна као његова махала, а ниже села има мало издвојена и једна групица арбанашких кућа звана Коштањевци. Стојковићи су на 1,5 км североисточно од села. Село се тако дели на Неродимљу, Стојковиће и Коштањевце.

Село је старо и познато из наше националне историје по дворцу који су и њему имали Немањићи почев од краља Милутина.

Пошто је за турске владавине на атару овог села основано још једно насеље као његов заселак или махала, па носило и исто име, то се оно за разлику од старијег села назвало Доњом, а онда старо село – Горњом Неродимљом.

Иако у селу нема старинаца, оно, изгледа, није потпуно напуштано током турске владавине већ се становништво у њему само смењивало.

Родови:
– Дајићи (11 к., Ђурђиц). Стари досељеници из Васојевића, одакле су се доселили да би избегли крвну освету . По ишчезнућу старих родова Дајићи су као један од најстаријих досељеничких родова преузели на себе домаћинство у одржавању култа св. (цара) Уроша. Они секу колач о дану цара Уроша (15. децембра), о св. Арханђелу, и летњем и зимском, јер је њихова црква св. Арханђела задужбина Немањића, па чак и првог и другог дана Ускрса (првог у селу код старог бора, а другог дана код цркве св. Уроша). Већи део овога рода (7 кућа) живи у засеоку Стојковићи, где су се преселили из села поред својих некадашњих појата.
– Богошовићи (2 к., Св. Никола). Непознатог су порекла, можда влашког, јер за њих кажу да су били мечкари из Влашке.
– Ђуретанови (13 к., Св. Никола). Давнашњи су досељеници из Маревца (Новобрдска Крива река), па их неки заједно са Богошовићима сматрају за старије досељенике од Дајића.
– Бугарчићи (2 к., Св. Архађео), досељени средином 18. в. из „Бугарије“.
– Лукићи (5 к.,Св. Јован), досељени крајем 18. в. из Могиле (Горња Морава).
– Јовичићи или Шабићи (14 к., Св. Јован), досељени из Старог Качаника почетком 19. века.
– Дабићи (18 к.,Св. Ђорђе Алимпије). Досељен из Сев. Албаније средином 18. века као „Фанде“, тј. као Арбанаси католици. Арбанашки родови Ћоровићи и Љамовићи у Рашинцу су им „одељаци“.
– Лопотареви (2 к., Св. Никола), досељени око 1830. из Сиринића.
– Стојковићи (2 к., Св. Никола), досељени око 1830. из Сиринића. Живе у засеоку Стојковићима.
– Јоксимовићи (4 к., Ђурђиц), из Косина око 1830.
– Ђурђијановићи (2 к., Св. Ђорђе Алимпије), из Штимње око 1870. Даља старина им је у Иженцу (Сиринић).
– Бошковићи (2к., Св. Арханђео), из Бабуша 1878.
– Мрчеви (5 к., Св. Петка), из Виче у Сиринићу око 1880.
– Ристићи (1 к., Св. Јован Златоусти), из Добротина око 1880. Живе у засеоку Стојковићима.
– Живковићи (3 к., Св. Никола), из Гуштерице на мираз око 1885. Живе у засеоку Стојковићима.
– Николић-Бурничанин (1 к., Св. Никола), из Штимње 1885, иначе старином из Бурника.
– Крстићи (4 к., Св. Пантелејмон), из Сушића у Сиринићу око 1890. Даља старина им је у гусињском крају.
– Бојини (1 к., Св. Јован), из Робовца, на мираз, око 1890. Живе у засеоку Стојковићима.
– Јоксимовић (1 к., Св. Панталејмон), из Сушића у Сиринићу око 1890. као момци (слуге). Живе у засеоку Стојковићима.
– Никшићи (2 к., Св. Никола), из Драјчића у Сретечкој Жупи око 1905.
– Ђурђевић (1 к., Св. Никола) из истог села 1923.
– Столићи (2 к., Св. Панталејмон). Сима Столић из Сушића у Сиринићу на свом амбулантном занимању терзиством прешао на ислам неколико година пре Балканског рата (узео име Исен), оженио се једном Арбанаскињом и настанио у Г. Неродимљи. По ослобођењу од Турака Исен се вратио у православље, поново се назвао Симом, па превео на православље и целу своју породицу (његов син Шериф добио је име Милан).

Арбанашки род је Коштањевци (8 к.), од фиса Сопа. Преселили се из Коштињева у Сиринићу око 1870, на садашње место где су имали зимовнике за стоку.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Текст и фотографије послао: Милорад Ристић





Додај фотографију

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming