|
Регистрација | Пријави се!



Рогозна



Планина Рогозна је у морфолошком погледу потпуно индивидуалисана, захвата велику површину и издужена је у правцу северо-запад-југоисток, сагласно општој геолошко-тектонској структури шире области. Рогозна представља просторни планински масив средње висине, најчешће од 800 до 1200 метара, са општом тенденцијом благог спуштања према долинама река. Главни гребен има слабо изражен вијугав карактер и од њега се терен спушта према северозападу ка Рашкој и Јошаници, а према истоку ка Ибру.

Терен се са врхова Рогозне спушта према Ибру врло благим падом до речне долине, затим се највећим делом спушта у виду стрме и оштре клисуре у саму долину и даје јој врло имопзантан изглед. Такви су Селило код Резала (950 метара), Велико брдо код Газивода (1052 метара), Голотин код Вељег Бријега (815 метара) и Клопотник код Прелаза. Најистакнутија тачка колашинске стране Рогозне јесте Бупски шиљак (1284 метара), који се врло стрмим странама издиже изнад села Бубе, а његовој импозантности свакако доприносе и два поља: Бупско поље (југозападно) и Бојновачко поље (југоисточно), која раздваја Бубудовачки поток. Истакнути врхови Рогозне су Црни врх (1504 метара), Млијечњак (1385 метара), Јелеч (1262 метара), Главица (1250 метара) и Церовик (1226 метара). У атару села Војмислиће, на 1225 метара надморске висине, простире се прегледна висораван са добрим погледом, одакле се при ведром и сунчаном дану виде Косовска котлина, Шар планина и Проклетије.

На планини Рогозна налази се средњевековни град Јелеч, познат као летњиковац Немањића за који се везује и догађај који је претходио доласку краља Милутина на престо и још није ваљано истражен. Ништа се још не предузима ни да се град у Долини краљева заштити од даљег пропадања.

Не може се са сигурношћу рећи када је тачно ово утврђење подигнуто. Зна се само да се Јелеч први пут помиње 1282. године. Та година се у историјским изворима наводи као година када је краљ Драгутин, ловећи са властелом испод града Јелеча, несрећно пао с коња и поломио ногу.
Тај догађај имао је доста одјека у српској историографији. Зна се да је краљ Драгутин свргао с власти свога оца Уроша.

Неки извори наводе да је пад с коња, после којег сломљена нога дуго није могла да зарасте, схватио као божју казну за оно што је урадио свом оцу. Позвао је, зато, млађег брата Милутина и предао му престо исте године када је поломио ногу. Милутин је Србијом владао наредних четрдесет година.

Јелеч се помиње и као једна од престоница Србије тог времена.

Град је релативно малих размера и неправилне основе у облику трапеза. Остаци средњовековног града, посебно зидови и куле, још увек одолевају зубу времена.

Утврђење је подигнуто на остацима угашеног вулкана, на надморској висини од 1262 метара. Имао је одличан преглед и сопствени извор воде, што је, у стратешко-одбрамбеном смислу, било веома важно



Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.







Категорије






© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming