Проклетије (Алтин, Тројанске планине)

Планински горостасни масиви Проклетија, укупне дужине од око 650 км, се пружају на подручју три државе - Србије, Црне Горе и Албаније. Заправо, несвакидашњи планински гребен Проклетија, богат кристално-чистим планинским рекама и језерима, чини природну границу између ове три земље. Проклетије се простиру од Скадарског језера на западу, Комова и Мокре планине на северу, Метохијске долине на истоку и реке Дрим на југу. Проклетије, које у Србији обухватају 96.000 хектара су предложене за Национални Парк и имају категорију природног добра од изузетног значаја. Највиши врхови Проклетија се налазе у албанском делу овог огромног планинског венца.

На Проклетијама се налази највиши врх Србије – Ђеравица (2656 м).

Из старих српских средњовековних и каснијих турских извора на јужним и југоисточним падинама и огранцима Проклетија, у поречју река Валбоне, Дрима и Ереника је била област Алтин која се простирала већих делом у данашњој североистичној Албанији и мањим делом у Србији.

Србски назив Проклетија у средњем веку је био Алтин. Данашњи назив Проклетија потиче са почетка 20. века, када је чувени географ Јован Цвијић заменио старији назив овог масива садашњим и тако га уписао у картографију Југославије, насупрот називу из некадашњих најпознатијих географских мапа европских народа и државе, штампаних у Венецији 1690. године – Тројанске планине – ‘Монти Троиана’. Оригинално име Тројанских планина је настало по највишем врху овог масива – планинском врху Тројан, око и изнад легендарне Троје – данашњег Скадра у Албанији.



Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

---