|
Регистрација | Пријави се!



Легенде о Сокограду

Неименовани заповедник Сокограда имао је лепу кћи по имену Лептерија у коју се загледао Жупан, син господара оближњег Врмашког града. Била је то, свакако, велика љубав, коју нису одобравали њихови родитељи због неких спорних поседа. Од брака, тако, није могло ништа да буде.

Онда се двоје младих договорили да Жупан с дружином дојаше до зидина Сокограда, а да се Лептерија у међувремену искраде кроз тајни пролаз. С почетка је цео подухват наликовао бајци, али је девојчин отац убрзо открио да Лептерије нема и послао потеру за бегунцима. 

Његова срџба била је толико велика да је војницима наредио да је погубе чим је стигну. Тако је и било. Лептерија је страдала од мача очевих војника, а ожалошћени Жупан је, у очају, скочио у најдубљи вир Моравице и утопио се. 

Место, пропланак, где је страдала девојка и данас се назива Лептерија а вир – Жупан.

Друга легенда каже да Турци ни после дуге опсаде нису успели да га освоје. 

Стамена и тешко приступачна грађевина је успешно одолевала пошто су на време допремили довољно хране и чак успели да доведу воду. 

Народни приповедач даље каже да су нападачи онда потражили помоћ од једне јуродиве бабе која је свашта знала. Она им, за пристојну надокнаду, открије да им ваља да нађу коња ајдира и да му девет дана не дају воде, па да га тек тада прошетају око града. Где коњ почне копитом да копа, ту да они наставе јер су ту водоводне цеви које је онда лако пресећи.

Истовремено, мада приповедач не објашњава ову чудну игру главне јунакиње своје приче, баба је заповеднику града послала поруку шта му се спрема и да је најбоље да коње наопачке поткују и кроз тајни пролаз напусте утврђење. Тако је и било. 

Следећег јутра Турци су се уплашили када су видели трагове копита. Помислили су да је опсађенима кришом стигло неко појачање. Кад су после дугог већања одлучили да ипак крену у град иза чијих зидина више није допирао жагор бранилаца, изненадила их је пустош...

Трећа легенда каже да је некада давно, силан велможа, господар тврдог Сокограда, јахао котлином.

Одједном, смрачило се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке, груну гром и задрхта земља све до Шиљка на сувом Ртњу. Скочи уплашен ат. Јахач паде с њега и изгуби свест. 

Када се господар Сокограда освести, учини му се да су му све кости поломљене. Није могао да стане на ноге. Лежао је беспомоћно и чекао смрт. Онда је изненада чуо глогот воде. Лагано се, стискајући зубе од болова, придигао намеран да на онај свет не оде жедан.

Кад је, каже приповест, попио први гутљај с врела које му је дотад било непознато, у глави му се намах разбистрило. А кад је и руку ставио у воду, одмах јој се вратила снага и он се, онако у господском оделу, сручи у кладенац, за тили час оздрави, па се оран врати у своју утврду. 

Чим је стигао, наредио је да се изнад извора сместа подигне настрешица. Глас о лековитој води у котлини између Озрена и Ртња више нико није могао да заустави, а онда му се, много десетлећа доцније, придружио и двостих Бранислава Нушића и данас омиљена узречица мештана али и њихових многобројних гостију: 

„Сокобања, Сокоград - дођеш матор, одеш млад!”

Извор: Srbijanac.rs



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming