|
Registracija | Prijavi se!



Tajna manastira Gornjak

Čuveni srpski Manastir Gornjak je danas jedini živi manastir u Gornjačkoj klisuri. Nalazi se na zaravni na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac, a poznat je pod tim imenom od 16. veka i spada u zadužbine kneza Lazara, o čemu svedoče sačuvane povelje iz tog perioda.

Tada se zvao Ždrelo. Knez Lazar je manastir predao na upravu Grigoriju Sinaitu. Dve povelje koje to potvrđuju kasnije su spojene u jednu, a prepisi čuvani u manastiru nestali su za vreme Drugog svetskog rata. 

Osnivačku povelju manastiru Gornjak knez Lazar je izdao 1. avgusta 1378. godine, a potvrdio je patrijarh Spiridon, jer je knez želeo "da učini mali prinos Bogorodici s nadom u njenu pomoć na Strašnom sudu Hristovom". 

Grigorije Gornjački je bio učenik Romila Ravaničkog, boravio je na Svetoj gori posvećen molitvi došao je u Gornjak sa nekolicinom monaha jer je Ždrelo braničevsko u to vreme bilo veliko crkveno središte. 

Gornjak je sagrađen ispod same isposnice pustinjaka Grigorija čije se mošti nalaze u crkvi i smatraju se čudotvornim. Mošti Grigorija Gornjačkog su danas najveća relikvija koja se čuva, a narod veruje da pomaže bolesnima da ozdrave. 

Isposnica je dobro sačuvana i smeštena je u pećini koja se nalazi na steni planine Ježevice, iznad samog hrama. To je mala kapela posvećena sv. Nikoli, a na južnom i zapadnom zidu uočljiv je deo originalnog živopisa sa predstavom Uspenja Bogorodice i nepoznatih svetitelja, a na južnoj strani naslikani su sv. Sava i sv. Simeon.

Nije poznato kada je počeo da se naziva Gornjak, ali za poreklo imena postoje dva objašnjenja. Po jednoj je kum bio vetar "gornjak" koji duva dolinom Mlave, a po drugim navodima, potiče od "gornjeg grada" jer je bio u blizini utvrđenja na Ježevcu. Ostaci grada Ždrela vidljivi su na više mesta, a među očuvanim objektima su i Kula proklete Jerine i Mitropolija.

Manastir Gornjak ima i nerazjašnjenu tajnu, čak od vremena kada je nastao. Iz pukotine u steni iza manastira voda počinje da kaplje svake godine na Đurđevdan slivajući se do jedne male uvale, odakle je ljudi kašikama skupljaju, a veruje se da leči očne tegobe. Odgovor na pitanje zašto se voda iz ovog "izvora" pojavljuje samo jednom godišnje, u određeno vreme - kada se dele dan i noć, i to na Đurđevdan, niko nije dao. Po nekima, to su suze isposnika Grigorija, koji i danas pomaže svom narodu.

U samoj Gornjačkoj klisuri, otprilike na pola puta između nekadašnje Mitropolije i manastira Gornjak, postoji retka prirodna pojava. Naime, na jednom delu rečnog toka, dugom oko sto metara, Mlava se uopšte ne čuje. Ovo mesto meštani zovu Voda koja ćuti, a postoji i nekoliko legendi koje „objašnjavaju“ ovu pojavu. Po jednoj priči, glasnik sa Kosova je upravo na ovom mestu narodu javio vesti o izgubljenoj bici. U tom trenutku, kaže legenda, sve je zanemelo. I ljudi i gora i šuma i voda. Od tog vremena žubor Mlave se ovde više nije čuo. Ali postoji i drugo predanje. Naime, uoči Kosovskog boja, loveći po ovim planinama, knez Lazar je sreo u šumi isposnika, svetog Grigorija. Knez je želeo da razgovara sa svetim čovekom, ali on nije hteo da pređe na drugu stranu Mlave, te je razgovor započet glasnim dovikivanjem preko hučne reke. Kada je svetitelj shvatio da je reč o pobožnom čoveku, uz pomoć molitve Božije, utiša na tom mestu hučanje reke i mirno porazgovara sa knezom. Grigorije je ostavio jak utisak na kneza, koji je ispunio želju svetitelja da se ovde podigne bogomolja u slavu Vavedenja presvete Bogorodice.

Po trećoj legendi Sv. Sava je pohodeći ove krajeve šetao pored Mlave sa Sv. Grigorijem pričajuci sa njim, tom prilikom Sveti Sava je želeći da u tišini prenese Svetom Grigoriju to što ima zamolio Mlavu rečima da bude tiša. Taj deo uz Mlavu je od tada posebno tih.



Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.

  • Zora

    Pomaze Bog sestro Haritina poz iz Celareva
    07. 04. 2019









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming