|
Регистрација | Пријави се!



Ко је био Рајко по коме је Рајкова пећина добила име?

Рајкова пећина се налази недалеко од Мајданпека, име је добила по војводи Рајку који је живео у овим крајевима у 17. веку и, према предању, за видела служио госте у механи старог рударског насеља, а ноћу, са својим пријатељем поп Мартином, нападао турске караване и опљачкано благо, како се тада веровало, скривао управо у пећини.

Према причи, поп Мартин је живео у неком селу у близини Београда (најчешће се помиње Гроцка) и док је био мали, Турци су га одвели да буде јаничар, али је некако успео да им побегне. Oд тада on страшно мрзи Турке. Захваљујући његовим дојавама, Рајко је увек знао када брод из Београда креће са турским благом. А дојаве је поп Мартин Рајку прослеђивао у торби пуној ораха, при чему би у један од њих ставио поруку са тачним временом поласка турског брода. Рајко би са својих тридесетак хајдука постављао заседу код Бољетина, на месту где су бродови због вирова морали да плове уз саму обалу, тако да су могли чакљама закачити брод и привући га на обалу. Ту би ликвидирали Турке, узели благо и део поделили сиротињи. Остатак блага Рајко је крио на скровитом месту у пећини кроз коју протиче понорница (и она је касније названа по Рајку).

На крају је хајдук ипак допао Турцима који су га, прича се, обесили баш овде, пре него што је стигао икоме да повери где је сакрио отето благо. Додуше, постоје и другачије верзије завршетка ове приче, по којима се, након што су Турци открили чиме се бави и дали се у потрагу за њим, Рајко са својим хајдуцима дао у бекство. У том случају је одлично заварао трагове, јер се не зна где је отишао - једни причају да се запутио у Румунију, други да је отишао на југ, а трећи на исток. Било како било, сада читав овај крај има своју легенду да је Рајко пошао у његово село и да је баш тамо оставио потомство. 

Оно у чему се, међутим, све ове легенде поклапају је да је Рајково благо остало у пећини, пркосећи бројним покушајима авантуриста и трагача да га пронађу.

Када је у пећини откривена стена на којој се, како се прича, налазила уклесана шака са четири прста (колико их је на руци имао Рајков јатак), пећина је “проглашена” хајдучким трезором.

Трагови “копача злата” видљиви су и данас у Рајковој пећини. Многи су копали и уништавали овај драгуљ природе, не схватајући какво се богатство, у ствари, налази свуда око њих. Јер, једино је изненађујућа моћ природе могла да акумулира тако велико богатство на тако малом простору. 

Додуше, простор је привидно мали, с обзиром да се ради о најдужој “туристичкој” пећини у Србији - има 2.304 метра. Стари списи кажу да ју је давне 1894. године први истражио наш познати географ Јован Цвијић. Таворила је далеко од погледа радозналаца све до седамдесетих година прошлог века, када су, под будним оком др Раденка Лазаревића, настављена истраживања њених одаја. Отворена је за јавност тек 1975. године, од када туристи могу да разгледају делове речног и сувог хоризонта у дужини од 633 метра. Улаз у пећину урађен је као рударско окно.

Пећина је занимљива и по томе што припада проточним пећинама: кроз њу протиче истоимена река: по изласку из њене утробе, она се спаја са Пасковом реком, која такође истиче из пећине, и природи овога краја дарују још једну реку - златоносни Мали Пек. 

Рајкова пећина просто фасцинира пећинским накитом различитих облика, а према речима стручњака, њен снежнобели кристални калцит најквалитетнији је у Србији.



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming