|
Регистрација | Пријави се!


Легенда из народне песме „Бог ником дужан не остаје”

У време кнеза Лазара било је доста властеле у овим крајевима. Међу њима су били и властелини Павле и Радул, који су имали и најмлађу сестру Јелицу и коју су обожавали и увек је даривали најлепшим поклонима кад год су се враћали са пута.

Павле се био оженио са женом која се у предању спомиње као „Кучка Павловица“ или „Павловићева“. Због ње се и дан-данас за зле жене каже да су „кучке Павловице“. Она је била много љубоморна на своју заову Јелицу јер је она била миљеница њеног мужа. И тако су браћа једаред, поводом повратка с њиховог похода, поклонили Јелици златан нож који је она чувала.

Љубоморна братовљева жена, желећи да се отараси заове, узме и прекоље Радуловог омиљеног сивог сокола. И оптужи заову! Браћа испиташе сестрицу, ова се закуне да није и браћа јој опростише. Кучка Павловица онда узе и уби омиљеног Павловог коња и опет оптужи заову. Браћа узеше испитати сестру, она им се поново закуне да није и опет јој опростише. Кад је кучка Павловица видела да браћа сестри ништа неће замерити, баш на дан Светог Илије (2. август), узе онај златни заовин нож и пресекла сопствено дете у колевци, а потом подмете нож заови под јастук. Након тога почеше кукати и оптуживати заову.

Браћа кад су видела нож, узеше сестру, везаше јој удове за четири коња и пустише их на четири стране света како би растргли Јелицу. Тамо где јој је пала брада настаде манастир Брадача, тамо где јој је пала рука настаде манастир Рукумија, тамо где су јој пале очи настаде духовно здање Сестрољин у коме се лече слабовиди, а тамо где јој је пало трупло настаде манастир Заова. Њене сузе и шапат су се провлачили кроз густу шуму тако да су у близини манастира и лековити извори Шопот и Сузине, а свуда где је падала Јелицина крв расло је смиље и босиље.

Кучка Павловица тешко се разболела и боловала је девет година. Молила се Богу за опрост, али јој није било спаса. На крају је признала мужу злочин, а овај узе и растрза је коњима као и сестру.

На сваком месту где јој је крв пала расло је трње и копривље, а тамо где јој је трупло пало настаде Заовачко језеро. А на сваког Светог Илију језером пливају сенке сокола, коња и колевке.

Павле и Радул окајаше грехе код нашег кнеза Лазара, који је наложио да се подигне црква Заова. Заузврат, они пођоше с њим на Косово где су и пронашли свој коначан мир, и тако се сјединише са њиховом вољеном сестрицом поново.

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming