|
Registracija | Prijavi se!



Podnarednik Momčilo Gavrić od 10 godina

MOMČILO GAVRIĆ
(Trbušnica, 01.05.1906 — Beograd, 28.04.1993)

Momčilo Gavrić rođen je u junu 1906. godine u Trbušnici kod Loznice. Bio je osmo, od jedanaestoro dece u zemljoradničkoj porodici Alimpija i Jelene.

Prve borbe i napad austrougarske vojske narod Podrinja dočekao je užasnut. Vojnici crno-žute monarhije prešli su Savu i Drinu, potisnuli srpsku vojsku ka jugu i zaposli Mačvu. Jedinice pretežno regrutovane iz krajeva preko Drine, sa hrvatskog područja koje će četiri godine kasnije postati deo Kraljevine SHS, su počele krvavi pir. Rat je tek počeo a za obične ljude koji su nakon povlačenja srpske vojske ostali u svojim kućama nastupio je pakao. Prizore užasa koje su iza sebe ostavljali austrougarski vojnici bilo je teško rečima opisati. U nameri da zločine vidi ceo svet srpska vlada pozvala je stručnjake iz neutralnih država kako bi se uverili u monstruoznost divljanja neprijateljskih vojnika. Među njima je bio i kasnije veliki prijatelj Srba, Arčibald Rajs. I svi su zanemeli pred prizorima masakriranog naroda Mačve. U tom pokolju mirnog, stanovništva stradali su i Momčilovi roditelji, sestre i četiri brata.

Nije čestito ni zakoračio u svet igre, mašte i dečije čarolije, kada je 1914. zagrmeo rat kakav svet nije video. Austrougarske snage prešle su Drinu i potisnuli srpsku vojsku, privremeno zauzimajući Mačvu. Čuvši za pokolje u susednim selima i predosetivši zlo, otac je poslao Momčila kod strica sa porukom da pripremi zapregu i nejač za zbeg. Pri povratku u selo, dečak je zatekao stravičan prizor. NJegove roditelje, sedmoro braće i sestara, zverski su na kućnom pragu pogubili ljudi koji su nosili neprijateljske uniforme, a govorili razumljivim jezikom. Od pune kuće ostalo je pusto zgarište. Prestravljeni, izbezumljeni dečak trčao je po pomrčini planinskim stazama Gučeva. Naleteo je na straže Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije. Komandant puka, major Tucović, pred sobom je imao dečaka, svog pocepanog i izgrebanog od probijanja kroz rastinje. Momčilo mu je kroz suze u nekoliko reči predočio šta se desilo — "čiko, sve su mi pobili". Major je zatražio dobrovoljce koji će svetiti pobijene seljake. Cela jedinica istupila je korak napred. Major je Momčilu dao vojnika Miloša, Zlatiborca, da zajedno pođu prema neprijateljskim položajima. Za njima su pošli i ostali. Već iste noći nastupila je teška borba i poraz vojske crno-žute monarhije u dečakovom selu. Momčilo i Miloš zajedno su bacali bombe i svetili Gavriće. Osmogodišnji Momčilo postade najmlađi vojnik Drinske divizije. Jedan krojač sašio mu je od starih šinjela malu šajkaču i uniformu. Siroti dečak prozvan je "sinom Drinske divizije". Išao je svugde sa srpskom artiljerijom.

Momčilu su posle Kolubarske bitke prišili kaplarske oznake na ramena. Beše to najmlađi kaplar vojske Antante. Sledeće godine usledila je velika neprijateljska ofanziva i on se sa srpskom vojskom našao u povlačenju preko Albanije. I dalje se nikada nisu rastajao od svog ratnog poočima Miloša. NJihov put do mora, sve preživljene patnje, reči posle jednog veka ne mogu dočarati. Ostala je kao izreka među veteranima: "Niko ne zna šta su muke teške, dok ne pređe Albaniju peške". Mali Momčilo je na Solunskom frontu postao prekaljeni ratnik. U zatišju bitaka naučio je da čita i piše. Jednog dana, posetio ga je nepoznati čovek, koji je čuo o podvizima jednog dečaka. Poklonio mu je sat i nožić, za večitu uspomenu. Docnije je doznao da je to bio Arčibald Rajs, plemeniti stranac srpske duše, koji je upozoravao međunarodnu javnost o zločinima koje jedna "plemenita evropska monarhija" čini nad srpskim seljacima. Momčilo je učestvovao i u poslednjim jurišima na neprijatelja pri proboju Solunskog fronta.

Za vreme proboja Solunskog fronta, Gavrić je smešten u selo Sorović, gde je po skraćenom postupku završio četiri razreda osnovne škole. Posle toga dato mu je 20 mazgi i toliko mazgovodaca, pomoću kojih je prevlačena municija na front. On je bio komandir. Naredbom komandanta Živojina Mišića, unapređen je u čin podnarednika.

Kada je probijen Solunski front i rat završen, na predlog majora Tucovića dečak je upućen u Englesku misiju, sa zadatkom da prikupljaju ratnu siročad. Posle završena tri razreda gimnazije u grofoviji Kent, 1921. godine vraćen je u Srbiju. Pred polazak u otadžbinu, o Gavriću su Englezi snimili film.

Zatim je nastavio pešice do krajnjih granica nove velike otadžbine. Bio je svedok velike istorijske prekretnice, kada se granica pomerala sa Dunava na Karavanke. Po povratku iz rata otišao je na školovanje u Englesku. Tamošnji dobrotvori stipendirali su srpske siročiće. Ali, kada se vratio u zemlju, Momčilo nije dalje napredovao. To ga nije obeshrabrilo. Radio je svakojake poslove. Oženio se. Nadao se boljem. Stigao je drugi svetski rat. Momčilo je proganjan i hapšen, ali se tešio time što je pamtio i mnogo teža vremena.

Momčilo je sa burom u srcu dočekao sovjetske tenkove. Radovao slobodi, nemačkom slomu i porazu. Nije dočekao da proživi u miru. Komunisti su ga uhapsili, pod optužbom da je sarađivao sa okupatorom. NJega, najmlađeg kaplara vojski Antante, koji je krvavio u ratu sa Švabama, osvedočenog antifašistu i rodoljuba. Izvođen je pred streljački stroj, psihički lomljen. Onda je 1947. dopao i zatvora, jer nije pristao da da novčani prilog za "bratski narod Albanije". Tamo je pretrpeo samo njemu znanu tortutu. Kada je izašao iz tamnice, dugo nije ništa pričao. Kada je i progovorio, muke sa robije zadržao je u sebi.

Momčilo Gavrić je živeo tiho i otišao tiho. Umro je 1993. Sahranjen je u Beogradu, van očiju javnosti. Ni prestonica ni zavičaj nemaju nijednu ulicu koja je ponela njegovo ime. Trag o njegovom postojanju, pored večitog ostajanja u sećanjima ljudi koji su cenili njegovo delo, su svega dve ratne fotografije u stalnoj postavci muzeja u Loznici.

Izvor: Петар Ристановић, Ђ. Јанковић, Витомир Бујишић, Немања Девић
Video



Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming