Био један човек и имао три сина. Живели су они у беди и сиромаштву на некој пустој планинаи и једва су састављали крај с крајем... отац одлучи да напусте своју кућу и потраже неко боље место за живот... онда кад су прешли једну велику реку угледаше нека брда како се на северу плаве. После неколико дана пешачења стигли су ближе и угледали шуме пуне дивљачи, мочваре и језера пуна риба и плодне ливаде. Радостан отац тада рече:
- Овде ћемо се настанити!
Када су се мало одморили и поткрепили, отац узе лук и стреле и пружи их својим синовима:
- Сваки од вас избациће по једну стрелу из овог лука и тамо где она падне подићи ће неку грађевину.
Најстарији син пусти стрелу, а ветар дуну и баци је врх једног брда и он одлучи да ту подигне тврђаву. Затим узе лук и средњи син, а тамо где падне његова стрела он обећа да ће сазидати град. Најмлађем сину ветар однесе стрелу далко иза брда и он се закле да ће ту сазидати манастир. Срећан због њихових одлука отац их тада окупи и рече:
- Синови моји, заиста сте ме обрадовили својим мудрим одлукама. По њима ће вас људи вечно памтити. Ја сам већ стар човек и немам снаге за велика дела, али ћу зато између ваших здања засадити виноград. Он ће вас вечно повезивати и у њему ћемо налазити радост и весеље.
Тако се и збило.
© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming
