|
Registracija | Prijavi se!



Kada su Rusi bili na strani Srba

Često se iz nekih krugova , u poslednje vreme, može čuti priča da nam Rusi nikada nisu pomagali i da je bratstvo dva naroda samo običan mit našeg malog i napaćenog naroda, koji u velikoj Rusiji vidi samo neki svoj lažni spas. Ovakve tvrdnje su veoma proizvoljne i samo pokazuju koliko se prikrivaju neke ćinjenice i što ne reći nipodaštavaju mnogi Rusi koji su puno toga dali Srbiji, a neki čak i svoj život. Ovde ćemo izneti samo neke poznatije činjenice, a bezbroj je malih slučajeva, koji ovde nisu navedeni, a koji su izraz osećaja oba naroda.

1) Sveti Sava je o Svetoj Gori najverovatnije čuo od ruskih monaha , zahvaljujući kojima se i zamonašio. Oni su dolazili na dvor njegovog oca velikog župana Stefana Nemanje (Svetog Simeona) po milostinju. U dogovoru sa jednim od njih, a pod izgovorom da ide u lov , on je pobegao u jesen 1191.g.sa očevog dvora i obreo se u ruskom manastiru Svetog Panatelejmona na Svetoj Gori, gdeje posao iskušenik, tu je izučio rusko bogosluženje i crkvenu književnost.

2) Čitav period turske vladavine predstavnici srpske Crkve i srpskog naroda upućuju poslanike ka ruskome caru tražeći materijalnu ili finansijsku pomoć i zastupanje kod turskog sultana radi zaštite naroda i svetinja, što su Srbi i dobijali.
Treba reći i da se sama Rusija uvek stavljala na ctranu srpskih interesa, koje je podrazumevala kao kompatibilne sa svojim , pa je na primer prema Kučuk –Kajnerdžijskom miru potpisanom 1774. između Rusije i Turske, Rusija posle dobijenog rata dobila, između ostalog, i pravo zaštite pravoslavnog stanovništva u Turskoj.
Treba naravno reći da ruske mogućnosti nisu uvek bile takve, da je mogla da pomogne Srbiji, ali je činjenica da je uvek sebe postavljala kao nekog, ko treba da štiti srpske interese, samo je pitanje od drugih okolnosti , na kom stepenu prioriteta su bili interesi udaljene Srbije.

3) Do prave kulturne aktivizacije rusko-srpskih kontakata dolazi u prvoj polovini i sredinom 18. veka. Već za vreme Petra Velikog razmatrana je mogućnost da se Srbima pošalju ruski učitelji, a 1720-ih i 1730-ih Maksim Surovov i Emanuil Kozačinski stižu iz Rusije u Sremske Karlovce i tu organizuju prosvetiteljsku misiju, šireći ruske knjige među ovdašnjim Srbima. Maksim Surovov otvara Slavjansku školu, a Emanuil Kozačinski Latinsku školu. Ove škole se smatraju prekretnicama i počecima razvoja modernog školstva kod Srba.

4) Od sredine 18. veka veliki broj Srba dobija pravo da se naseli na teritoriju Ruske carevine iz Austrije i Turske i tamo nastavi život dobijajući zemlju i posao, bez bojazni da će neko vršiti pritisak na njih da promeni veru. Hiljade Srba je otišlo u Rusiju i zasnovalo dve autonomne jedinice (teritorija današnje istočne Ukrajine) - Slavjanoserbija i Novoserbija..Ovi Srbi su imali velikog iskustva iѕ raѕnih borbi, pa je veliki deo njih ostvarijo zavidne karijere u ruskoj vojsci.

5) U Prvom srpskom ustanku, Rusija je, kao pomoć Rumunima i Srbima, objavila rat Turskoj i poslala svoju vojsku u rat protiv Turaka na strani srpskih ustanika. Postignuti su veliki zajednički uspesi. Ruski car Aleksandar Prvi Romanov obećava Karađorđu da će, kada prođe opasnost od Napoleonovog napada na Rusiju, svim sredstvima pomoći Srbiju i obnoviti je.
Treba reći da je u tokom Prvog srpskog ustanka bilo više isporuka oružja, od hladnog oružja, pušaka do topova iz Rusije u ustaničku Srbiju. Oružje je bilo različitog kvaliteta, ali svakako je imalo značajan udeo u borbi Srba za slobodu. Rusija je takođe i finansijski pomagala Srbiju.
Položaj Rusije u tom periodu bio je veoma težak, zbog Napoleonovih pohoda . Takođe i teritorijalni integritet Turske je garantovala Engleska, potpisujući 05.januara 1809. Godine, pa je Bukureštanskim mirom , Rusija imala interes da smiri situaciju sa Turskom, a je ovim mirom u osmoj tački bilo predviđena opšta amnnestija za srpske ustanike, predavanje starih utvrđenja u Turske ruke i obaveza porte da daruje Srbima unutrašnju upravu. Sve ovo srpski ustanici nisu prihvatili, pa je došlo do gušenja prvofg srpskog ustanka
Većina ustaničkih starešina, na čelu sa Karađorđem, napustila je Srbiju, obraćajući se u tim trenucima za pomoć i zaštitu ruskom caru i najzad naseljavajući se u ruskoj pokrajini Besarabiji.

Slučaj Prvog srpskog ustanka upravo slikovito pokazuje svu laž u tezi kako Rusija nikada nije pomagala Srbiju, koja se podmeće upravo od lažnih prijatelja Srbije. Ovde se pokušaj sklapanja mira velike Rusije sa Turskom u trenutku velikih turbulencija na velikoj pozornici dovodi u pitanje , jer navodno nije dovoljno zaštitila Srbiju. Naravno istina nikako nije takva, jer je upravo Rusija i ovde kao jedina od velikih sila, bila ta koja je stala na stranu Srbije , a srpska očekivanja koja su bila verovatno mnogo veća, nisu odgovarala stvarnoj snazi na terenu.

6) U drugom srpskom ustanku Rusija nije učestvovala svojom vojskom kao pomoć srpskim ustanicima, ali nije ni bilo potrebno, jer je posle ovog ustanka pitanje Srbije rešavano više diplomatskim putevima. Zastupanjem Rusije i usled turskog straha od ruske vojne intervencije, Srbi su dobili autonomiju od koje se posle krenulo ka stvaranju savremene srpske države. Pobedom ruske vojske nad Turskom i pregovorima između te dve države, Srbija dobija dva hatišerifa kojim je faktički uništena realna turska vlast u Srbiji.

7) Treba reći da je u stvaranju srpske države, u njenom međunarodnom priznanju u 19. Veku udeo Rusije bio nemerljiv na političkom planu. Mada kasniji period pre berlinskog kongresa , dolazi do određenih razmomimoilođženja sa Rusijom, jer Obrenovići otvoreno staju na stranu tada jake Austro-Ugarske. Ovde se treba samo zapitati šta misli o tadašnjem ponašanju Srbije prema Rusiji jedan srbofil iz Rusije. A takvih će slučajeva u kasnijoj istoriji od strane Srbije bilo još, a možda ih ima i sad.
U ovom periodu mnogi ruski umetnici stvaraju dela čiji su junaci Srbi, koji se uvek prikazani u pozitivnom svetlu. Od umetnika treba pomenuti Puškina, LJermontova, Dostojevskog, Leskova i još mnoge druge, koji su o Srbima pisali i širili svest o ovom narodu među Rusima

8) U vreme srpsko-turskih ratova (1876-78) veliki broj Rusa je učestvovao na strani Srbije. Poznat je slučaj pukovnika Rajevskog, čiji je život poslužio velikom ruskom piscu Tolstoju da njegov život prikaže u liku grofa Vronjskog u čuvenom romanu Ana Karenjina. Pukovnik Rajevski je poginuo u borbi sa Turcima u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca, gde je podignuta i crkva.

9) PRVI SVETSKI RAT - Prvi svetski rat je najočitiji primer ruske ljubavi za Srbe i Srbiju. Naime, u periodu kada je za Rusiju bilo najnepovoljnije, usled ekonomske i, pre svega, vojne slabosti, ali i unutrašnjih nerešenih problema, ona objavljuje rat dvema tadašnjim supersilama - Nemačkoj i Austrougarskoj, IZ JEDNOG JEDINOG RAZLOGA - ŽELJI DA SPREČI AUSTROUGARSKO I NEMAČKO UNIŠTENJE SLABAŠNE SRBIJE, koja je, višestruko vojno i ekonomski oslabljena, budući da je tek izašla iz dva velika rata protiv Turske i Bugarske od kojih se nije uspela ni malo oporaviti. RUSIJA JE, PRITEKAVŠI U POMOĆ SRBIMA, IZGUBILA, OSIM DVA - TRI MILIONA VOJNIKA POGINULIH U RATNIM SUKOBIMA, JOŠ I SVOJU SOPSTVENU CAREVINU I CARSKU PORODICU, jer su boljševici, iskoristivši situaciju i slabost države, napravili državni prevrat, ukinuli Carevinu i masakrirali carsku porodicu. Ostaće zabeležene reči ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, izrečene tokom zdravice pred predstavnicima evropskih država nekoliko nedelja pred početak Prvog svetskog rata: "PODIŽEM OVU ČAŠU U ČAST SRBIJE, JEDINOM SAVEZNIKU I PRIJATELJU RUSIJE U EVROPI!" Predstavnici zapada ovim su bili zaprepašćeni.

10) Drugi svetski rat - Pobeda oslobodilačke vojske Srbije i Jugoslavije definitivno je završena ulaskom Crvene armije u istočne i severne delove Jugoslavije krajem 1944. godine. Ruska vojska izgubila je nekoliko hiljada svojih vojnika na teritoriji Jugoslavije.

11) U vremenu velikih poplava 2014. Nezaboravno je učešće ruskih spasioca, koji su spasili veliki broj građana na teritoriji najugroženijih područja

12) U današnje vreme jedino se Rusija zalaže za Srbiju i njen ekonomsko - vojni prosperitet i celovitost njene teritorije. Jedina je svetska sila koja se zdušno zalaže za povratak teritorije Kosova i Metohije Srbiji. Čak nekada dobijamo utisak da i više od nas samih.

Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming