|
Registracija | Prijavi se!



Dervišev grob

Ljubitelji Beogradskog urbanizma ostaće začuđeni ako uopšte obrate pažnju na dva anahrona arhitektonska čuda blizu Studentskog trga. To su Šejh-Mustafino Turbe i Muzej Vuka i Dositeja, građen u orijentalnom stilu, koji se ne ističu nešto posebno u turističkim ponudama, i nekako uvek ostanu skrajnuti. Spomenik Dositeju Obradoviću se nalazi nedaleko odatle u današnjem Univerzitetskom parku gde se nekada nalazio zeleni pijac. Pre zelenog pijaca stočni pijac, a pre svega toga mezar (groblje) koji je bio deo urbanističkog kompleksa derviške tekije. Najjače derviške tekije od svih 17 koliko ih je imao drevni srednjovekovni Beograd. Od verskih objekata koji su u "prelepom" Beogradu srušeni nalazi se i spisak od oko 70 džamija, nekoliko medresa, i poneka ulema. Dakle, srušene se bez problema ostale tekije. Šta je to bilo toliko posebno sa ovom - pa je rušenje izostalo? Slučajnost?

Ako postupke rulje uporedimo sa vodom, šta je to bilo što je moglo da zaustavi rulju? Kakva sila? Jer rulja samo silu razume? Šta je bilo sa ljudima koji su rušili objekte nećemo nikada saznati jer nekakvog organizovanog načina prikupljanja podataka nije bilo ni onda kao ni danas iako danas postoe čak i kompjuteri i može se sve to lakše. Dakle nije ostalo sačuvano do danas.

Sam Beograd u periodima prvog i drugog srpskog ustanka je mesto gde caruje pljačka i varvarstvo, isto kao na divljem zapadu, kao u onim pustim gradićima gde nema šerifa. Skrnave se planski, temeljno, da ne kažem nemački, i ruše svi elementi orijentalnog života i kulture. Ovo nemački ne kažem bez razloga jer postoje čvrti dokazi umešanosti autro-ugarske u tadašnje prilike i same ustanke u Srbiji. Ne mogu da se otmem utisku da su ta skrnavljenja bila ako ne organizovana onda zdušno podsticana od strane austro-ugarske. I poneki strani poslanik, tipa ruski poslanik grčkog porekla Rodofinikin je, po svedočenju očevidaca bio uključen u ova rušenja i skrnavljenja, i čak se na zaprepašćenje originalnih ruskih plemića u poseti Beogradu dičio svojim učešćem u tim varvarstvima.

Baš zato čudi taj spomenik koji prkosi i nemačkom planu i grčko-ruskoj osveti i srpskom ustaničkom varvarizmu, deuforiji i nerazumu. I dalje stoji uspravno uprkos svemu. Preživeo je i austrijsko bombardovanje Beograda u I sv.ratu, i oba temeljna bombardovanja (i nemačko '41. i ono još gore za koje i dalje važi pravilo ćutanja i prikrivanja, savezničko '45.). I, naravno, bombardovanje '99 od strane NATO-a.

Takođe, ono što čudi kod života beogradskog izdanja Dositeja Obradovića je i njegova laka i brza smrt. Kao da ga je vetar ubrao sa drveta u 69-oj godini života. To i nije neka preterano duboka starost. On sam je bio življi nego ikada u doba kada se priključuje pokretu za nezavisnost. Kao mnogi u toj situaciji video je svoju priliku da bude više "kod svog naoda" od onoga što mu se nudilo na zapadu.

Naime, ovo su činjenice koje izazivaju moju podozrivost. Dositej je na usluzi novoj državi prvog srpskog ustanka od 1807. Zdravlje ga odlično služi. Međutim, nakon otvaranja Velike Škole 1808. njemu se zdravlje pogoršava što se poklapa sa periodom kada počinje da boravi u kući gde je stanovao veliki derviš. na kraju posle okolnosti koje će nam ostati daleke i nepoznate, On umire nakon što se mislim, trajno nastanjuje u toj kući. 1811.

Nakon njega niko nije više stanovao u toj kući. Veliko pitanje je da li je to sve samo puka koincidencija. Danas je ta kuća takođe bez stalnih stanovnika već je proglašena za Muzej Vuka i Dositeja.

Ostaje nam samo da zamišljamo kakvu bi tajnu ta kuća i taj grob mogli da ispričaju, da znaju da pričaju.
Nikola Markov

Izvor: Никола Марков



Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming