|
Регистрација | Пријави се!



Да ли је грб на катедрали у Дрездену српски?

Древни споменик културе у Дрездену, који је под заштитом УНЕСКА, привлачи пажњу многих који се мало боље загледају у његове најситније симболе.

На чувеној катедрали “Providentiae memor 1537-1901” у Дрездену, граду који крије многе тајне и који је преживео многе ратове и културе, онај ко мало боље погледа два кипа – стражаре и чуваре града Дрездена, видеће на штиту једног од стражара српски грб – 4 слова С исписана ћирилицом.

Врло је могуће да вас ниједан туристички водич неће сам упутити на овај симбол, а ако сами угледате овај грб сви ће вам само одмахнути руком и рећи да је то био неки њихов симбол.

Неки аутори наводе да је српски грб са 4 оцила (или четири слова С) код Срба прихваћен тек у 14. и 15. веку, а да се до тада користио широм Европе (https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/grb-srbije-2018-10-08), па самим тим овај код стражара из Дрездена није српски. Мада, треба напоменути, да се до данас задржао само код Срба.

Међутим, чињеница је да Лужички Срби, познати и као Северни Срби или Лужичани, су стари западнословенски народ, који живи у источном делу Немачке, у немачким покрајинама Саксонија и Бранденбург, у крају који је познат као Лужица или Сорбенланд (земља Срба). Насељавају подручје југоисточно од Берлина према пољској и чешкој граници, све до Дрездена.

И данас деведест одсто свих географских назива рeка, поља, језера и насељених мeста у покрајинама Маколенбургу, Саксонији, Брандербургу, Померанији и другим, носе српска имена (Каменица, Бeла Гора, Бeла Вода, Ратибор, Дубравка, Рогозно, Стрeла, Дрeново, Трново, итд.) иако тамо више нема Срба, осим донекле у Лужици и Котбусу (у Немачкој), поменутом остатку нeкада моћне српске државе, која је цвeтала између V и X вeка наше ере.


Лужички Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, што потврђују немачки историчари Сетген (Schoettgen) и Крајсих (Kreysig), узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова.

И данас ће вам Лужани са тугом испричати прастару легенду о деоби двојице синова моћног бодричког кнеза Дервана. Одлуче, дакле, браћа да се поделе. Један са народом остане у Полабљу, а други се са половином народа одсели далеко на југ.

Легенду потврђује Порифирогенит. Он балканске Србе сматра потомцима другог брата, а народ се, како је записао, населио на великом простору Неретве, Захумља, Требиња, али нарочито Зетске долине и данашњих црногорских Брда. Тако су Лужани, у ствари, населили језгро будуће српске државе.

Стога, сами процените да ли је овај симбол на чувару капије српски или није.

Фото: Мићо Враневац


Извор: Расен



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.









© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming